I ONA HOĆE SREĆNO DETINJSTVO: Veselinka dolazi gladna u školu, isteruju je iz prevoza jer nema para za kartu!

"Ja ovako više ne mogu, nemam para za mesečnu kartu, nemam para za užinu, ne mogu više ovako, moraću da se ispišem iz škole".

Ovu očajničku poruku Veselinka Vidojević (15), učenica prvog razreda Tehničke škole u Aleksincu, poslala je svom razrednom starešini Dragojli Jovanović.

Veselinkini školski drugovi, predvođeni razrednom, pokrenuli su humanitarnu akciju čiji je cilj da se njihovoj drugarici obezbede osnovne stvari za život, jer njena porodica bukvalno nema ništa.

Veselinka svakog dana pokušava da doputuje na nastavu u Aleksinac iz desetak kilometara udaljenog Donjeg Adrovca. Međutim, do škole najčešće ne stigne, već ostane na putu, jer je vozači isteraju iz autobusa s obzirom na to da nema novca da kupi kartu.

Njena razredna Dragojla kaže da je devojčica više gladna nego sita, te da joj je potrebno mnogo toga što njeni srećniji vršnjaci smatraju običnim stvarima.

- Veselinka svakog dana kasni u školu, ako uopšte dođe, isteraju je iz autobusa po kiši, snegu, gde se zatekne. Odlučila sam da joj svakog dana kupujem užinu, jer mi je žao da gleda kako druga deca jedu, a znam da je od kuće došla gladna. Njena majka mi se požalila da nema čime da je hrani, da nemaju struje i da Veselinka uči kod komšija dok im ne dosadi. Kuća im prokišnjava, praktično ništa nemaju. S njenim drugovima iz razreda sam se dogovorila da joj kupujemo mesečnu kartu do kraja godine, a nastavnik Goran Žalac je preko humanitarne organizacije 'Karitas' obezbedio nešto odeće. Međutim, mnogo toga joj je potrebno, pa su deca napravila Fejsbuk profil za pomoć Veselinki - priča Dragojla.

Veselinkini roditelji s tugom u glasu priznaju da svom detetu ne mogu ništa da pruže. Oboje siročad, upoznali su se u Domu za decu bez roditeljskog staranja, ali bez ičije podrške u životu nisu daleko dogurali. Žive u kući sklepanoj od betonskih blokova, bez elementarnih uslova.

- Čitave noći ne spavam, razmišljam čime da Veselinku ujutro nahranim. Nikad se nisam libio posla, radio sam na građevini, u polju, ma i grobove sam kopao samo da uzmem neki dinar. Međutim, ljudi su ovde sirotinja. Žena je sad čistila komšiji štalu, on joj dao dvesta grama masti. Jednom čoveku sam cepao drva, on mi platio ajvarom. Pa, ne mogu dete u ajvar da obučem - vajka se očajni otac Dragoslav.

Njegova supruga Jasmina potvrđuje da su se našli u velikoj muci.

- Mi smo navikli da budemo gladni, ali ne možemo da prežalimo što Veselinka nikad nije sita - kaže očajna majka.

A Veselinka? Ona bi volela da ima samo ono što imaju njeni vršnjaci - kupatilo, sobu, odeću i da nikad više ne ode u školu gladna.

Veselinki je potrebno sve, a mnogo bi se pomoglo ukoliko se nađe:

- donator za kupovinu mesečne karte za vreme školske godine kako bi Veselinka mogla redovno da ide u školu;

- donator za jedan obrok dnevno kako bi Veselinka mogla da ide sita na nastavu;

- donator za plaćanje mesečne potrošnje struje u iznosu od 3.000 dinara;

- cipele, garderoba;

- građevinski materijal za renoviranje kuće u kojoj živi s roditeljima.

Ukoliko ima ljudi koji bi želeli da pomognu ovom detetu, mogu se obratiti njenoj razrednoj Dragojli Jovanović na telefon 060/34-44-077.

(D. K.)