ALARMANTNO: Troje dece i deset žena ubijeno u porodičnom nasilju za mesec i po dana!

U Srbiji je od januara ove godine do polovine februara u porodičnim svađama ubijeno 13 osoba, od čega troje dece!

Osam žena ubili su bračni i vanbračni partneri, jednu majku je sin usmrtio sekirom, devojka je skočila s prozora posle svađe sa dečkom. Jedno dete je ubio stric, a jedno rođeni brat, dok je jednu devojčicu usmrtio partner njene majke.

U prošloj godini u porodičnom nasilju u Srbiji ubijeno je 29 osoba u celoj godini, a 42 žene koje su boravile u Sigurnoj kući izjavile su da bi bile ubijene da nisu bile sklonjene.

Policija je u 2012. godini primila čak 3.584 prijava za krivično delo nasilje u porodici, a do polovine marta ove godine broj tih prijava je 568.

Koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević kaže da, iako nije pravilo, jedna velika grupa žena koje trpe porodično nasilje dolazi iz siromašnih porodica.

- To su žene nižeg socijalnog statusa, porodice koje na neki način karakteriše siromaštvo. Možemo da govorimo o tome da su to žene koje su niže obrazovane, da su to muškarci koji su niže obrazovani, i da je u jednom takvom konglomeratu više onih koji pripadaju toj grupi, nego ovih drugih koji su imućni i imaju neki svoj status - kaže Stanojevićeva.

Ona naglašava da se nasilje u porodici ne dešava samo u siromašnim porodicama, kao i da su muškarci nasilnici različitog socijalnog porekla, a dešava se da to budu čak i univerzitetski profesori.

- Savetovalištu protiv nasilja u porodici se tokom prošle godine obartilo 3.964 žena. Pretprošle godine mi smo imali 5.440 prijavljenih žena koje su tražile da im se pomogne - kaže Stanojevićeva, koja to objašnjava time što se 2011. godine gradila treća Sigurna kuća, a što je bilo medijski propraćeno, pa se više govorilo o nasilju i žene su imale više "podrške".

Žrtve nasilja koje se obrate Savetovalištu protiv nasilja u porodici smeštaju se u Sigurne kuće. U Beogradu postoje tri takve kuće kapaciteta po 25 osoba. Od početka godine u njima je prihvaćeno 36 žena i 32 dece. Takva vrsta "skloništa" postoji još u Pančevu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru, Smederevu, Kragujevcu, Nišu, Valjevu i Šapcu.

Žene se u Sigurnim kućama zadržavaju onoliko koliko im je potrebno da se oporave i da "stanu na noge". Nažalost, ima dosta povratnica nasilnicima i taj broj varira od 5 do 15 odsto.

- To dosta zavisi od ekonomske situacije, a pošto je ona loša i broj žena koje se vraćaju varira, jer mnoge nemaju ni obrazovanje, ni mogućnost da nešto rade, a jednostavno ne žele da pokušaju nešto same, ili ne mogu, i onda se vraćaju da probaju još jednom shvatajući da im je to za egzistenciju sigurnije - kaže koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.

Žene koje su se vratile kući ne primaju se ponovo u Sigurne kuće, jer tako otkrivaju adresu gde se nalaze i više nisu bezbedne, jer nasilnici znaju gde da ih traže. Samo u alarmantnim slučajevima, kada su životno ugrožene, žene se ponovo primaju u ova "skloništa".

Iako nasilje u porodici nije samo "srpska specijalnost", na našim prostorima je specifično jer se žene unižavaju do mere da su obezvređene.

- Kod nas su žene u Sigurnim kućama, a nasilnici se šepure po stanovima koje su zajedno stekli. Muškarcu, naravno, ne odgovara ni razvod braka, jer on hoće da živi onako kako je navikao. S druge strane, naši su svi postupci spori. Kod nas, recimo, žena dok je u Sigurnoj kući ne stigne ni  da se razvede, kamoli nešto drugo, a da ne pominjemo podelu bračne tekovine - kaže Stanojevićeva.

Ona napominje da "nasilje prekida žrtva, a ako ga ona ne prekine, ono će trajati koliko traje".

(M. Batinić)