Tucić: Novi papa ne zna gde je Srbija!

neznam ni ja koje papa, i nije bas i da me mnogo to interesuje!

SVI GRESI NOVOG PAPE: Franjo bio u vojnoj hunti, učestvovao u otmici dva sveštenika! Kardinal Horhe Bergoljo, iako vrlo uvažen u crkvenim krugovima, u prošlosti se vezuje za vojnu diktaturu i generale koji su sprovodili zločine nad nedužnim stanovništvom u Argentini O novoizabranom papi Franji mnogi imaju samo reči hvale, a zbog njegove skromnosti uvažen je u redovima Rimokatoličke crkve. Međutim, u rodnoj Argentini njegovo ime pominje se u mnogo negativnijem kontekstu. - Bog nas stalno iznenađuje na najneočekivaniji način. On neće prestati da nas podiže i prosvetljuje kad god nam je potrebno. On ne napušta zalutalo jagnje. Bog sebi ne dozvoljava da bude proklet svojim grehom. Iznova i iznova nas motiviše – citirao je papa Franjo reči iz Božićne poslanice Benedikta XVI i dodao da su mu one dale utehu i ohrabrenje. On je rekao da je siguran da su slično učinile i za druge kardinale. Jasno je da je Crkva u Argentini izgubila “mnoštvo ovaca iz stada”, ljude koji su se pričešćivali, zbog podrške vojnoj diktaturi pod kojom je zemlja bila te 1976. godine. Ne samo da su generali ubijali hiljade nedužnih, često ih bacajući iznad reke Plate, a njihove siročiće prodavali onom ko ponudi najviše, već su, takođe, ubili najmanje dva biskupa i mnoštvo sveštenika. Čak ni ubistva drugih lica u odori nije uzdrmalo podršku starijih sveštenika, uključujući i predstavnika Svete stolice generalu Horheu Rafaelu Videlu i njegovim podanicima. Generala Videla, nekoliko njegovih vojnika i policijaca osuđeno je nedelju dana pre Božića u Kordobi za ubistvo 31 civila između aprila i oktobra 1976. godine. Neki od njih dobili su smrtnu kaznu, ali kazne nisu odslužili. To je bila česta praksa u Argentini i Čileu, da se osuđeni vojnici, penzionišu i puste da penziju provedu u svojim domovima. Ono što niko nije mogao da čuje od starijih članova argentinske crkvene hijerarhije bilo je izražavanje žaljenja zbog počinjenih zločina. Foto: Tanjug/AP Stepen saučesništva crkve u mračnim dela odlično je prikazan u knjizi “Tišina” uvaženog argentinskog novinara Oracia Verbitskog. On opisuje kako je argentinska mornarica uz prećutno pristajanje tadašnjeg kardinala Bergolja, tada provincijala Družine Isusove, odnosno jezuita u Buenos Ajresa, sakrila sluge diktatorskog režima od pravde koja ih je progonila zbog zločina protiv čovečnosti. Bergoljo je, navodno, krio u svojoj vikendici na Ostrvima tišine na reci Plata. Najsramniji momenat za crkvu bio je taj što je Bergoljo pod tim okolnostima izabran kao za kardinala od strane pape Jovana Pavla II. - Koliki bi skandal bio za papu izabrati nekog ko je bio umešan u ubistva i skrivanje političkih zatvorenika – pita se Verbitski. Mnogi bi pomislili da će se Kardinal Bergoljo izviniti u svoje ime, nakon kazni koje su izrečene u Kordobi, ali to se nikad nije desilo. Proglašenje novog pape Frančeska obnovila je decenijama staru kontroverzu koje povezuje papu sa otmicom dva jezuitska sveštenika. Prema pisanju Los Anđeles Tajmsa, sveštenike Orlanda Ioria i Frančeska Jaliksa kidnapovala je vojska Argentine u maju 1976. godine. “Sveštenici su se pojavili pet meseci kasnije, drogirani i izbačeni u polju“, piše Tajms. Rojters je tada pisao da je vojska tajno zatvorila dvojicu sveštenika zbog njihovog rada u siromašnim naseljima. Žalba protiv Bergulja podneta je 2005. godine sudu u Buenos Ajresu, u kojoj se novoizabrani papa sumnjiči da je bio umešan u otmicu ova dva sveštenika u vreme vojne diktature . U žalbi tada nije precizirana priroda umešanosti Bergulja u otmicu. Papa nikada nije odgovorio na ove optužbe, ali je njegov portparol tada rekao da je sve to samo stara kletva. Berguljo je 1976. godine, sa dolaskom vojne diktature u Argentini, bio na visokoj poziciji u “Društvu Isusa Argentine” . On je tada rekao dvojici sveštenika da prestanu da se bave aktivnostima koja su se ticala siromašnih ljudi, što su oni odbili.

Ovo je takva budelitana. U Ostalom zabole me za papu.