CRVENO-BELI NOBELOVAC: 38 godina od smrti Andrića, pisca i predsednika KK Crvena zvezda (FOTO)

Na današnji dan pre 38 godina na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu preminuo je jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić.

Andrić je rođen 9. oktobra 1892. godine u Dolcu pored Travnika, u tadašnjoj Austrougarskoj. U gimnazijskim danima bio je pobornik jugoslovenstva i pripadao naprednom nacionalnom pokretu "Mlada Bosna", zalažući se za oslobođenje južnoslovenskih naroda od austrougarske vlasti.

Prvu pesmu "U sumrak" objavio je 1911. godine u "Bosanskoj vili". Naredne godine započeo je studije na Mudroslovnom (Filozofskom) fakultetu Kraljevskog sveučilišta u Zagrebu. Školovanje je nastavio u Beču, a potom u Krakovu, gde ga je zatekao Prvi svetski rat.

Po izbijanju rata dolazi u Split, gde ga sredinom jula hapsi austrijska policija i odvodi u šibenski, a potom u mariborski zatvor, u kojem će kao politički zatvorenik ostati do marta 1915. godine. Za vreme boravka u mariborskom zatvoru, Andrić je intenzivno pisao pesme u prozi.

Po izlasku iz zatvora, Andriću je bio određen kućni pritvor u Ovčarevu i Zenici, u kojem je ostao sve do leta 1917. godine.

Jugoslovenski nobelovac imao je veoma uspešnu diplomatsku karijeru. Za činovnika u poslanstvu u Vatikanu bio je postavljen 1920. godine, a potom je radio kao diplomata u konzulatima Trstu i Gracu. U to vreme objavio je zbirku pesama u prozi "Nemiri", pripovetke "Ćorkan i Švabica", "Mustafa Madžar", "Ljubav u kasabi".

Mnoge će iznenaditi podatak da je Andrić bio i član Veslačkog kluba Beograd (danas Crvena zvezda Beograd), kao i predsednik KK Crvena zvezda. Pred odlazak na dužnost ministra i izvanrednog kraljevskog poslanika u Berlinu, aprila 1939, u kratkoj molbi, pisanom rukom na vizit-karti, on moli upravu da "njegov čamac koji je na čuvanju u klubu ustupi na upotrebu izvesnoj gđi Veri Stojić ili onome koga ona odredi".

"Zvezdaši" su posebno bili ponosni kada je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost za roman "Na Drini ćuprija".

U članku anonimnog pisca upućenog "Zvezdinoj reviji" stajalo je:

- Od osnivanja Crvene zvezde Ivo Andrić nije propustio nijednu utakmicu naših košarkaša na igralištu stešnjenom između drevnih kalemegdanskih zidina. On je pljeskao majstorstvima Geca, Nebojše Popovića, Sokolovića, Aleksandre Gec, Petrovićeve, Vere Sretenović, dve Branke: Ciprušove i Prelevićeve i najzad borbene Barage. On voli košarku, voli sport. Ume da se raduje kao dete pobedama i lepoj igri. Oduševljava se tim etičkim osobinama i nalazi u njima najčistije zadovoljstvo - pisalo je, između ostalog.

Neka od najpoznatijih Andrićevih dela su: "Nemiri, stihovi u prozi" (1920), "Put Alije Ðerzeleza", (1920), "Most na Žepi", (1925), "Anikina vremena" (1931), "Na Drini ćuprija" (1945), "Gospođica" (1945), "Prokleta avlija".

U času smrti imao je nepune 83 godine, a u piščevoj privatnoj beležnici ostao je zapis:

- Pomisao na smrt izaziva, već sama po sebi, kod čoveka strah. A kod književnika i svakog ''javnog radnika'' dolazi uz to još i odvratnost od glupih i neiskrenih nekrologa koji nas čekaju.

U Galeriji RTS-a otvorena je izložba "Andrićeva lica" povodom 38 godina od Andrićeve smrti, a u Javnoj biblioteci Manuel Alvar, u Madridu, izložba "Ivo Andrić - pisac i diplomata".

(K. V.)