SVADBARSKI FOTOGRAF: Nevesti ne daješ alkohol, mladoženji ne stojiš na puškometu! (FOTO)

Novinar i fotoreporter Miki Jevtović iz Kragujevca, koji već dve decenije fotografiše i snima veselja, otkriva za Telegraf da nijedan novinarski teren nije rizičan kao slikanje svadbe.

Preporučujemo

Na dan kada se dvoje zaklinju na večnu ljubav, fotograf koji to treba da ovekoveči mora da poštuje stroga pravila posla da bi preživeo.

- Prvo pravilo: mladu fotografišeš, ne daješ joj daješ alkohol da smiri tremu jer krajnji bilans može da bude da je 'skupljaš' s poda crkve i dižeš joj noge u vis da se osvesti - objašnjava Miki, sećajući se svoje početničke greške.

On kaže da je sledeće pravilo da fotograf na seoskoj svadbi mora da hvali gazdu kuće, a s poslugom ostvari dobar kontakt. Sa ženskom poslugom ne previše dobar, jer je muški deo posluge najčešće u braku sa ženskim. Jedan od muževa je uvek kasapin. Posluga je bitna jer se niko u opštem metežu ne seti da hranom ponudi fotografa.

- Krećeš sa: 'Ajde, gazda, da ti slikam šta si sve spremio'. On sav srećan pokaže put za podrum. Tamo hvališ kasapina kako dobro seče. Ako si sve uradio kako valja on te 'natera' da probaš pečenje. Neka snaša doda: 'Dajte čoveku 'leba, da mu ne padne teško na želudac'. Imaš vremena za tri zalogaja - prepričava nam ovaj fotograf.

On kaže da na svadbu stiže pre svih. Najpre slika mladoženju s familijom, a kad kolona krene po mladu, fotograf seda u auto i polazi na reli do mladine kuće, da stigne prvi.

- Zatičeš mladu koja ili doživljava nervni slom ili kasni od frizera. Kad se začuju sirene, stiže mladoženja. Istrčavam pred svatove. Onda opet do mlade, počinje kupovanje devojke. Desi se i da mladoženja odustane uz opasku: 'Za te pare odo' da kupim dve'. Stvar izmiče kontroli. Ulećem sa: 'Ajde ljudi, čeka matičar, dosta šale'. Stvar se slegne, pa svi u opštinu - smeje se Miki.

On kaže da domaćini često zaborave da se raspitaju o običajima. Onda pitaju fotografa jer ko je na više svadbi bio nego on. Miki počne da nabraja, ali...

- U tom momentu uvek, ali uvek, nađe se jedna sveznajuća baba. Ona ne zna šta treba, ali zna da ja nisam u pravu. Zbog nje je dalje fotografisanje nemoguće. U svakom je kadru jer mora da stane ispred mladenaca da im još nešto pojasni, a onda i ispred kumova - objašnjava Miki.

Šta god se na svadbi desilo, fotograf mora da se smeška, čak i kada ga domaćin cilja čepom od šampanjca.

- To je osmeh očajnika koji koristim kad mi nespretna domaćinova komšinica saspe pola čorbaluka niz vrat, kad mi nečiji ljubomorni muž 'slučajno' sipa pivo na aparat, kad se okliznem i padnem u sred šatora, a objektiv mi nestane u lokvi vode. Sačuvao sam taj osmeh i kad me je umalo ubio mladoženja koji je pucao iz puškomitraljeza s redenikom i nožicama. Umislio da je Rambo. On puca, a kum ga pridržava da ne padne na leđa - priča Miki, uz osmeh očajnika.

Pred veče Miki odlazi do foto-radnje da uradi slike. U povratku povede zgodnu devojku da fotografije prodaje jer već pijani gosti ne mogu nju da odbiju. Neke slike uvek se prodaju: žene kad stižu na svadbu s tortom u rukama, portreti lepih devojaka i dece, skupa odeća onih koji su platu potrošili da se pokažu i fotografija kićenja "muzike".

(M. M.)