IRAČKA SLOBODA: Nostalgija za Sadamom i njegovom "stabilnom vladavinom"

Mnogi Iračani danas, deset godina od američke invazije, godina sektaškog krvoprolića, nasilja i nezadovoljstva trenutnim političkim vođama, osećaju nostalgiju za Sadamom Huseinom i njegovom, kako kažu, "stabilnom vladavinom".

Stanovnici Sadamovog rodnog grada Tikrita osećaju ljubav prema njemu iako je tokom svog režima naredio ubijanje bezbroj Iračana, ali nedostaje im stabilnost koju je uspostavio tokom svoje vladavine, navela je agencija AFP.

Iračani su nezadovoljni i sporom obnovom zemlje, visokom stopom nezaposlenih, korupcijom, nepostojanjem osnovnih javnih službi, rastom sektaških sukoba...

- I dalje sam ponosan i sećam se Sadama - kazao je prodavac satova u Tikritu Haled Džamal.

Džamal je rekao da se Irak nije uopšte promenio i razvio poslednjih deset godina i da veliku frustraciju predstavlja pitanje ko je sunit, a ko šiit.

- Nije postojao sektarizam, ni suniti ni šiiti. Ali sada, to je prvo pitanje kada nekog upoznate - rekao je Džamal, prisećajući se nostalgično Sadamovog režima.

Sadam je zastupao sekularno viđenje države, ali je bio brutalan prema protivnicima. Odgovoran je za ubistvo desetina hiljada Kurda i oko 100.000 ljudi koji su učestvovali u pobuni protiv njegove vladavine posle Zalivskog rata 1991. godine, kao i za mnoge druge masakre.

Vodio je skup i sa velikim žrtvama rat s Iranom, od 1980. do 1988. godine, izvršio je invaziju na Kuvajt 1990. godine, što je dovelo do vojne intervencije međunarodnih snaga predvođenih SAD, posle čega su usledile stroge sankcije i zabrana trgovine s Irakom.

SAD su izvršile invaziju na Irak 2003. godine, a Sadam je uhvaćen 2004. i pogubljen u decembru 2006. godine.

Međutim, uprkos tome, stanovnici Tikrita sećaju ga se s ljubavlju, kao čoveka koji se borio za Irak i koji je bio na čelu države koja je imala relativnu stabilnost, koja je nestala u brutalnom nasilju koje je usledilo posle invazije i Sadamovog svrgavanja.

Na desetine hiljada ljudi ubijeno je u krvavom sektaškom ratu koji je usledio posle američke invazije 2003. godine.

Koalicione snage na čelu sa SAD izvršile su invaziju na Irak, zbog, kako su tada naveli, skrivanja oružja za masovno uništenje.

Međutim, nekoliko meseci kasnije, SAD su priznale da nikakvo oružje za masovno uništenje nije pronađeno u Iraku.

(Telegraf.rs / Tanjug)