TUŽNO: Piju vodu iz šahta, jedu bajat hleb, deca uče uz kandilo!

Osam članova porodice Bošković iz Obrenovca već godinu dana živi bez struje, vode, kupatila, osnovih životnih sredstava, u potpunoj bedi. Više puta su se obraćali opštini Obrenovac za pomoć, ali njihove molbe nisu uslišene, uprkos uplakanim licima njihove dece.

Tatjana i Nebojša Bošković i njihovo šestoro dece žive u kući od 40 kvadrata, koju su nekako, davno, podigli. Jedino što imaju je taj krov nad glavom, s obzirom na to da nemaju mogućnosti da plaćaju kiriju za stan ili da idu kod rodbine.

- Nebojša i ja smo se upoznali pre četiri godine. Oboje imamo po dvoje dece iz prethodnog braka, a sad još dvoje iz zajedničkog - počela je svoju priču Tatjana, i kaže da su deca pametna i zdrava, ali da se plaši da se stanje može promeniti s obzirom na uslove u kojima žive.

Svojevremeno, Tatjana je bila zaposlena kao novinar u TV Leskovac. Nebojša je u nekoliko firmi radio kao obezbeđenje. 

- Kada smo se upoznali, živeli smo u iznajmljenom stanu, skromno, s obzirom na to da je samo suprug radio - kaže Tatjana.

Međutim, kada je pre tri godine Nebojša ostao bez posla, nastale su teškoće. U međuvremenu im se rodilo dvoje dece.

- Više nismo imali novca da plaćamo stan, pa smo prodali nešto nameštaja, kvalitetnije garderobe i za malo ušteđevine koju smo imali  kupili smo kućerak na Valjevskom putu za 2.500 evra. To je u stvari bila letnja kuhinja, mislili smo da je samo privemeno i da će biti bolje, samo da imamo krov nad glavom - kaže Nebojša.

Nažalost, nisu znali da je objekat koji im je prodat ostao bez stuje zbog velikih dugovanja, što je značilo da sami moraju da finansiraju uvođenje, kao i postavljanje sata. Pre toga, trebalo je da legalizuju podignuti objekat, za šta nisu imali para.

- U Elektrodistribuciji rekli su da će nas to koštati oko 800 evra. Isto toliko nam je trebalo za priključak za vodu, koju takođe nemamo, nego se sa vodom za piće, kuvanje, pranje, kupanje snabdevamo iz obližnje šahte.  Novac za sve to nemamo. Deca nam uče nad dva upaljena kandila, kupam ih kad dobro zagrejem 'smederevac' drvima koja je Nebojša dobio radeći fizičke poslove - priča Tatjana, i dodaje da se i za hranu slično snalaze.

Nebojša ne bira posao, radi sve što se traži, a to su uglavnom teški poslovi.  Tatjana je doskoro čuvala jednu baku i svakog dana pešačila do nje i nazad skoro 20 kilometara, a zauzvrat dobijala malo para i namirnica.

Od roditeljskog dodatka koji iznosi 12.200 dinara za najmlađe dete, zarađene crkavice i male pomoći u hrani Tatjaninih roditelja, Boškovići su uspeli da za zimu spreme nešto ajvara i džema.

- Kupujemo hleb star dva dana, jer on tada košta 17 dinara. Dnevno se pojede od pet do šest vekni hleba, jer deci mažem džem ili ajvar. Na trpezi nam je najčešće kačamak, a meso jedemo tek toliko da mi deca ne zaborave ukus. Garderobu, obuću, igračke uglavnom dobiju od dobrih ljudi, inače bi o tome mogli samo da sanjaju - priča Tatjana.

Pelene su skupe, pa je Tatjana primorana da se snalazi sa bebom, i da umesto njih stavlja pocepane čaršave i obavija ih kesama da dete ne bi vlažilo odelo, koje je posle teško oprati i osušiti. Dvoje mališana još noću pije mleko, pa im samo za njih dnevno treba 2-3 litra. A para nema ni za to.

NUDILI IM SMEŠTAJ U KONTEJNERU

Boškovići su se svojevremeno obraćali nadležnima u opštini za pomoć, pre svega bivšem predsedniku Željku Jovetiću. Međutim, na njihove molbe svi su ostali gluvi, samo im je jednom ponuđena jednokratna novčana pomoć i smeštaj u kontejneru u romskom naselju u obližnjem obrenovačkom selu Dren.

DECA ODLIČNI UČENICI

Najstariji sin Stefan ima 18 godina, završava poljoprivrednu školu, odličan je đak i planira da upiše fakultet. Danilo ima 13, Stevan 12, a Marija 11 godina i svi su odlični đaci. Jovan (2) kaže da će, kad poraste, postati pilot, a jednogodišnja Katarina kaže da najviše na svetu voli oca, kome stalno govori: "Tata, ti si moj najbolji drug". Svi oni, iako žive u neljudskim uslovima, stalno su nasmejani i željni boljeg života.

(M. R. / Izvor: Večernje novosti)