INTERVJU, MIODRAG KOSTIĆ: Tri milijarde evra u budžet Srbije od članova kluba "Privrednik"!

Nije za pohvalu to što se već 20 godina odlažu strukturne promene u domaćoj ekonomiji. Problem platnog deficita s inostranstvom, neodrživog penzionog sistema, zahtevne administracije i nekonkurentnih javnih preduzeća traži brzo reagovanje, kaže Miodrag Kostić, vlasnik "MK grupe" i predsednik kluba "Privrednik" u intervjuu za Telegraf.rs.

- Nažalost, sredstva od privatizacija u poslednjih 10 godina nisu bila usmeravana na edukaciju stanovništva i zapošljavanje ili samozapošljavanje, već na isplatu penzija i zarada u administraciji. Takva situacija dovela je do stanja koje je dodatno pogoršano svetskom ekonomskom krizom. Ipak, prošli potezi su iza nas, a sa reformama je svakako bolje krenuti danas nego sutra.

Delite li mišljenje ministra finansija Mlađana Dinkića da su danas dva ključna problema nezaposlenost i "Železara Smederevo"?

- Svakako da "Železara" predstavlja veliki strukturni problem sprske privrede. Međutim, nezaposlenost je među ključnim problemima, ne samo u Srbiji, nego i u vodećim svetskim ekonomijama. Uzmimo za primer Ameriku, gde imate čist kapitalizam, konzervativnu anglosaksonsku filozofiju. Ova zemlja se prvi put u istoriji postojanja FED (Federalnih rezervi) odlučila za nisku kamatnu stopu kako bi nivo nezaposlenosti pao ispod 6,8 odsto. Pošto je nezaposlenost u Srbiji na nivou od 25 odsto, svakako da predstvalja centralni problem. Upravo zbog toga, od privrednika se očekuje da stvaraju nove projekte, a od Vlade da obezbedi adekvatan ambijent i finansijsku podršku za njih.

Kako ocenjujete angažovanje Vlade na osnovnim problemima u privredi. Šta je, prema vašem mišljenju, najbolje uradila?

- Zasad mogu reći da je rad Vlade počeo dobro i da bi u tom pravcu trebalo nastaviti kako bi se uspostavilo stimulativno poslovno okruženje. Evidentno je dobar potez, imajući u vidu problem nelikvidnosti i zaduživanja, smanjenje efektivne kamatne stope na zajmove sa 7,2 na 3,7 odsto. To nam je pomoglo da za tri-četiri indeksna poena ugovaramo manju kamatnu stopu. Takođe, istakao bih veliku prednost subvencionisanih kredita, kao i planove za oporavak srpske ekonomije, počevši od "Železare Smederevo" do povećanih subvencionisanih sredstava za poljoprivredu.

A šta je bio loš potez?

- Prema mom mišljenju, to su razne afere, a kao primer bih uzeo one koje se odnose na mleko i kukuruz. Mediji često ne vode računa o šteti koju prouzrukuje promovisanje ovakvih vesti. Negativni efekti su enormni i odražavaju se na čitavu srpsku privredu.

Kako vidite aferu s mlekom?

- Kao da smo sami sebi pucali u nogu. Verujem da takve i slične probleme moramo razmatrati na nivou struke i ne dati da pređu u političko razračunavanje. Trebalo je jasno reći da je po procentu tog toksina naše mleko van standarda EU, ali još u okviru standarda koji su važili poslednjih 50 ili 60 godina. Neosporno je to da bi u Srbiji trebalo da važe evropska pravila, tj. da sadržaj aflatoksina u mleku spadne na nivo 0,05  (sa 0,5). Razlozi su i ljudske i ekonomske prirode. Pre svega, povišen nivo aflatoksina negativno utiče na zdravlje stanovništva, a s druge strane, mleko s našim standardima neće biti prihvaćeno na tržištu EU. Međutim, ne možemo očekivati da se smanjeni nivo aflatksina postigne za godinu dana, ali svakako možemo raditi na uspostavljanju dugoročnijih planova, recimo do 2016.

Novi ste predsednik kluba "Privrednik". Šta je bio osnovni motiv da prihvatite tu funkciju?

- Tu funkciju sam prihvatio nakon što su me članovi kluba kandidovali. Ocenili su da bih svoje dugogodišnje iskustvo u biznisu mogao da primenim i na rad ovog kluba. Napomenuo bih to da su članovi "Privrednika" ugledne poslovne ličnosti, koje državnom budžetu Srbije godišnje uplaćuju po milijardu evra na osnovu doprinosa, poreza na dobit, izdvajanja za lokalnu zajednicu... To znači da su članovi kluba "Privrednik" uplatili oko tri milijarde evra u poslednje tri godine u budžet Srbije. Svakako da mi je čast što sam na čelu tog kluba.

Da li će biti novina u komunikaciji s Vladom?

- Bilo bi dobro da resorni ministri, članovi Vlade, posećuju "Privrednik" kvartalno kako bi obrazložili zakonske predloge koji su u pripremi. Tada bi bilo manje neshvatanja zašto je neki propis baš tako koncipiran, na vreme bi se mogle otkloniti neke nejasnoće, pa bi njihova primena bila lakša.

Kako komentarišete ponovo aktuelne rasprave o fiksnom kursu?

- Fiksni kurs bi za ekonomiju kao što je naša bio poguban. Doneo bi kratkoročnu stabilnost, dva do tri meseca. Narodna banka nije u mogućnosti da održi takav kurs i zbog toga verujem da je za srpsku ekonomiju pravi put podrška izvozu kroz adekvatnu politiku deviznog kursa.

Da bismo izvozili, moramo biti konkurentni, a time se, nažalost, može pohvaliti samo manji broj srpskih firmi?

To je tačno. "MK grupa" je uspešna u izvozu zato što je produktivnija od svoje konkurencije, pa joj aktuelni devizni kurs ne smeta. Međutim, imate čitav niz kompanija koje se nalaze ispod tog nivoa konkurentnosti. Upravo su oni izvozno destimulisani zbog neadekvatne politike deviznog kursa.

 "MK grupa" dosta izvozi. Znači li to da vam sadašnji kurs odgovara?

- U biznisu trajemo već 30 godina, i u vreme fiksnog, stabilnog i nestabilnog kursa, pa i za vreme hiperinflacije. Rekao bih da smo finansijsko poslovanje "MK grupe" prilagodili svim mogućim scenarijima. Možemo se pohvaliti da od ukupnog prihoda čak 45 odsto dolazi iz izvoza. Naša kreditna zaduženja su izražena u evrima, tako da ih možemo otplaćivati od izvoza. Iz tog razloga sadašnji devizni kurs nema uticaja na naš izvoz, ali verujem da ostalim izvozno orijentisanim kompanijama ne odgovara.

Zvaničnici su prognozirali ovogodišnji rast BDP-a od najmanje dva odsto. Da li će se efekti toga osetiti?

- Verujem da ćemo dostići prognozu rasta BDP-a od dva odsto, što smatram nedovoljnim. Srbija se mora vratiti na stope rasta od 6-7 odsto ukoliko želimo da budemo konkurentni na evropskom tržištu. Zato rast BDP-a zahteva paralelno angažovanje i na polju smanjenja troškova birokratije, administracije i javnih nabavki. Ponoviću da veliki deo naše zemlje živi na neodrživ način.

 Ukoliko pobedite na tenderu za kompaniju "Helenik šugar", da li ćete prodati šećeranu Šajkaška u Žablju? 

- Ukoliko kupimo "Helenik šugar", dužni smo da u roku od tri godine prodamo jednu od dve šećerane koje posluju u Srbiji u sastavu te kompanije. To su šećerane u Žablju i Crvenki. One posluju lošije u poređenju s našim fabrikama, ali su jedine koje u sistemu "Helenik" donose profit. U šećerane koje su u vlasništvu "MK grupe" do sada je uloženo 120 miliona evra, a ove godine imamo investicioni ciklus od čak 40 miliona evra. Već sada proizvodimo 50.000 do 100.000 tona više šećera nego što je njegova ukupna potrošnja u Srbiji. Zauzimamo 55 odsto domaćeg tržišta šećera. Odlukom o kupovini "Helenika", proizvodićemo 200.000 tona više nego što je potrebno ovom tržištu. Jasno je da je ključ u izvozu da bismo parirali većim šećeranama u EU.

Vi biste da još više izvozite u zemlje EU?

- Šećer je jedan jedini proizvod kojem je izvozna cena veća nego domaća. Šećerane "MK grupe" sada su na nivou efikasnosti i profitabilnosti najboljih šećerana u svetu. I bićemo sve bolji. Jedna smo od retkih firmi kojoj odgovara što brži ulazak u EU.

Šta se desilo s kupovinom instituta u Igalu?

- Evidentno je bilo da ne postoji razumevanje za ulaganje srpske kompanije u ovaj ugostiteljski kompleks. Naprotiv, naklonost je bila usmerena ka francuskom gigantu "Višiju". Ideja ove kompanije bila je da otkupi 56 odsto Instituta za tri miliona evra i da navodno investira 140 miliona evra. Očigledna je nesrazmernost njihovih investicija s prihodom ove kompanije koji iznosi samo 25 miliona. S druge strane, ponuda "MK grupe" bila je neuporedivo povoljnija i realnija: tri miliona evra za 56 odsto akcija i 20 miliona evra investicija. Smatram da se tender na nekorektan način završio, bankarske garancije su istekle i nikakvog obaveštenja do danas nismo dobili o razlozima takvog ishoda.

 Ukoliko bi bio raspisan neki novi tender za institut u Igalu, da li biste učestvovali? 

- Bilo bi previše da se javim na još jedan takav tender. Ne, ne bih učestvovao.

 Predstoji vam Biznis forum na Kopaoniku. Kakva su vam očekivanja s obzirom na to da se, na neki način, ponavljaju iste poruke sa tog skupa?  

- Nadam se da neće biti iste, jer imamo novog premijera, novu ministarku energetike, guvernera NBS... U planu su nešto interesantniji i konkretniji paneli. Nikada nije bilo veće interesovanje za ekonomski forum, pa oni koji se nisu do sada prijavili teško da će sada naći mesta.

(Natalija Sekulić / Foto: MK grupa)