VLADIKA SPC: "Bijelo dugme" Titov državni projekat!

Vikar patrijarha srpskog Irineja i vladika lipljanski Jovan održao je u ponedeljak uveče u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda predavanje o rokenrolu i “religijskim motivima u jugoslovenskom rokenrolu“, a svoj govor počeo je rečima “Let’s do it“.

Krcata sala u kojoj se skupilo šarenoliko društvo - od “šezdesetosmaša“ Dragomira Olujića Oluje preko rokera Ace Seltika do profesora Nebojše Pajkića - pažljivo je pratila izlaganje, a neki su potom i debatovali sa vladikom, kome nije smetalo ni to što je kao ilustracija njegovog predavanja, između ostalih, emitovan i spot "Rolingstounsa" “Simpathy for the devil“. Rekao je: “Malo bi bilo glupo da ja kao vladika SPC kažem naslov te pesme.“

Govoreći o temi tribine, vladika je objasnio da u osnovi rokenrola leže biblijske slike.

- Nekada se ne razlikuje da li se peva Bogu ili ženi. Bez biblijskih slika nema zapadne kulture. U vreme komunizma u jugoslovenskom rokenrolu stvari su bile isključive - strogo je zabranjivano pominjanje Boga i pominjanje u negativnom kontekstu Tita. Bilo je, istina, mnogo udvoričke poezije. Jedan od onih koji je u to vreme posvetio pesmu Titu bio je tada nepoznati psihijatar Radovan Karadžić - pričao je vladika.

I u popu i roku, podsetio je, bilo je udvoričkih pesama poput “Drugarice, posadimo cveće kud vojska druga Tita kreće“.

- Glavnu ulogu što se tiče teme o kojoj pričamo imao je Goran Bregović - on se vratio iz Niša iz vojske, gde, istina, nije bio u padobrancima, gde je, uzgred, bio Svetislav Basara, i sa "Bijelim dugmetom" snimio album “Bitanga i princeza“. Morao je najpre da promeni omot. Menjao je i pesme, pa čujemo da se u pesmi pominje neko ko je “kopile i jad“. Tu je trebalo da piše Hrist. "Bijelo dugme" je u SFRJ bilo apsolutno državni projekat. Oni su bili ti koji su širili jugoslovenski nacionalizam sarajevskog tipa - objasnio je vladika.

On je kao važne “religijske momente“ u YU rokenrolu pomenuo i album "Idola" “Odbrana i poslednji dani“, koji je, kako je istakao, kasnije imao uticaj na grupu "Lajbah" i "Neue Slowenische Kunst". Tu je i makedonska grupa "Padot na Vizantija", čiji jedan stih kaže: “Dosta mi je bilo duhovnog ropstva Zapada.“ Zatim grupe "Anastazija" i "Mizar".

ROK OBRADE STIHOVA NIKOLAJA VELIMIROVIĆA!

Projekat rok obrada stihova Nikolaja Velimirovića “Pesme iznad Istoka i Zapada“ (2001) vladika je nazvao istorijskim. Na albumu su svirali članovi sastava: "Kurve", "Bjesovi", "La strada", "Partibrejkers", "Džukele", "Pusiket", "357", "Revolt", "Darkvud dab"...

- Suštinska pesma na toj ploči bila je ona koju izvode "Partibrejkersi". Prvi put dobijamo zdravi elementarni rokenrol koji je biblijski. Posle toga ništa više neće biti isto. Ogroman broj ljudi koji su pravili “Pesme iznad Istoka i Zapada“ jesu ljudi iz crkve i ne vidim razliku između Caneta i mene - objasnio je vladika Jovan.

U kasnijoj debati primećeno je da su narodnjaci mnogo lakše u svoje stihove mogli da ubacuju religiozne elemente.

- Njima je bilo mnogo lakše da pređu tu granicu jer je religioznost išla uz izvornost, pa se nije ni gledalo kad je Bog tu uplovio. U narodnoj muzici religioznost je mnogo pitkija. U jugoslovenskom socijalističkom roku to je išlo teže. Zamislite recimo da je Dado Topić pevao o Kainu i Avelju - našalio se vladika.

Na kraju, on je primetio da globalno u rokenrolu posle grandža i tehna nema više pokreta kakav su recimo bili postpank ili hip-hop.

- Pop kultura kao da je završila svoj kreativni život. Nema više razvoja. Imamo samo kreativne pojedince - rekao je vladika Jovan.

Episkop lipljanski je, inače, pre nego što se zamonašio, bio rok kritičar magazina “Ritam“, odrastao je uz legendarni časopis “Džuboks“ i poznat je kao hroničar progresivnih, alternativnih umetničkih tendencija sa područja bivše Jugoslavije. Na pitanje kako je jedan rok kritičar i veliki ljubitelj grupe “Joy Division“ postao vladika, on kaže: “I ja bih voleo to da znam. Ne upravljamo mi baš u potpunosti svojim životom.“

(D. Z. / Izvor: Danas)