STUDENTI SA HENDIKEPOM: Odgovornost društva za probleme zbog kojih se osećaju diskriminisano

Samo po sebi studiranje zna da bude izuzetno teško, a ukoliko pri tom imate neki hendikep, predstoji vam prava borba. Problemi sa kojima se studenti sa hendikepom suočavaju prilikom svog obrazovanja sve su veći, a za većinu tih problema nisu odgovorni.

Iako ne postoji precizan podatak, zbog toga što se hendikep posmatra na više načina, procenjuje se da se broj studenata sa hendikepom koji studiraju u Srbiji kreće oko 500.

Pored muka koje nosi i redovno studiranje, studenti sa hendikepom nailaze na niz poteškoća za koje nije odgovorno njihovo zdravstveno stanje, već je odgovornost društva u kome se nalazimo.

Izvršni direktor Udruženja studenata sa hendikepom Milan Janković kaže da brojni problemi koji se ogledaju u dostupnosti, prevozu, mogućnosti smeštaja i uslova za dobijanje studentskih stipendija čine da se ovi studenti često osećaju diskriminisano.

- Najaktuelniji problem jeste problem dostupnosti, ali to nije samo arhitektonska dostupnost, već pre svega dostupnost literature, a neretko i intelektualna dostupnost (na nivou senzibiiteta profesora) koji često ne razumeju situaciju u kojoj se studenti nalaze – kaže Janković, objašnjavajući da profesori često ne razumeju da se studenti sa hendikepom mogu naći i u situaciji kada im je potrebna personalna asistencija da obave pojedini zadatak, ili pak neophodnost nekog drugačijeg medija za učenje, u odnosu na standardne koji se koriste.

Možda paradoksalno, ali najveći problem sa arhitektonskom dostupnošću imaju studenti Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

- Mi to zovemo prividna dostupnost. Imate samo ulaznu rampu koja je spuštena, a onda na tom prvom nivou na fakultetu ne postoji nijedna prostorija, u najboljem slučaju tu je Studentska služba – kaže izvršni direktor Udruženja studenata sa hendikepom.

Konkretan problem sa kojim se suočavaju studenti sa hendikepom postoji i na relaciji kuća-fakultet zbog nedovoljne dostupnosti prevoza za osobe sa invaliditetom.

- Loša je signalizacija u saobraćaju, mali je broj niskopodnih autobusa, GSP kombi prevoz koji je namenjen prevozu osoba sa hendikepom ne prepoznaje studente sa hendikepom kao korisnike sa prioritetom - kaže Janković.

Čini se pak da najveći problem pri studiranju ovim studentima čine uslovi pod kojima konkurišu za stipendije i za smeštaj u domu.

- Studenti sa hendikepom konkurišu pod istim uslovima za smeštaj u domu kao i studenti bez hendikepa. Ako se uzme u obzir da uslovi studiranja nisu jednaki, da nemaju istu mogućnost da postignu isti uspeh u istom periodu. Pored toga, studentu sa hendikepom često je potreban pratilac (personalni asistent), što iziskuje dodatni novčani izdatak koji nisu volja studenta – rekao je on.

U svetu je to rešeno tako što na fakultetima i uopšte veliki broj volontera je angažovano u servise personalne asistencije. Kod nas tako nešto organizovano ne postoji.

- To je jedan vid diskriminacije. Pazite, nije diskrimininacija samo ako ti staviš nejednake uslove za jednake, već i ako staviš jednake uslove za osobe sa nejednakim mogućnostima - poručuje izvršni direktor ovog udruženja.

Iz ovog udruženja smatraju da je društvena uključenost i dalje daleko od poželjnog i veruju da je to donekle posledica neznanja.

Iako je u maju 2009. godine donet Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom koji propisuje da na svakih 20 zaposlenih preduzeće mora da zaposli jednu osobu sa hendikepom, ili splaćaju penale, situacija pri zapošljavanju osoba sa hendikepom se nije mnogo promenila.

- Postoji blaga tendencija poslodavaca, malo je veći nivo zapošljavanja osoba sa hendikepom, ali je mnogo veći broj polodavaca se odlučuje na plaćanje penala nego na zapošljavanje osoba sa hendikepom – kaže Milan Janković.

(M. B.)