ISTRAŽUJEMO: Šta je zeolit i zašto ga Ministarstvo preporučuje poljoprivrednicima

SPAS? Kao jednu od mera da pomogne poljoprivrednicima, oštećenim u aferi sa povećanim nivoom aflatoksina u mleku, Uprava za veterinu predložila je i upotrebu minerala zeoilt. Telegraf istražuje koja su to svojstva ovog minerala koja bi mogla da pomognu poboljšanju kvaliteta stočne hrane.

Zeoliti su grupa minerala, hidrotermalnog porekla, koji se najčešće pojavljuju uz mlade vulkanske stene, zapušavajući šupljine u njima. U grupi zeolita nalazi se oko 200 minerala, a najčešće se pojavljuju: šabazit, hojlandit, desmin, natrolit, filipsit, apofilit, analcim, tomsonit, klinoptilolit.

Podsetimo, Uprava za veterinu predložila je upotrebu minerala zeolit jer, kako su naveli, njegova specifična struktura kristalne rešetke omogućava da poput mineralnog sunđera skuplja sve otrove u organizmu, vezuje ih za sebe i u fekalijama izbacuje napolje, ne ostavljajući za sobom nikakve hemijske zaostatke.

KAKO "RADI" ZEOLIT?

Šef katedre za primenjenu hemiju Hemijskog fakulteta u Beogradu dr Goran M. Roglić za Telegraf objašnjava da zeoliti, hidratisani alumosilikati i bentoniti (gline), kao i aktivni ugalj pokazuju afinitet prema sorpciji aflatoksina.

- Ova jedinjenja prolaze kroz gastrointestinalni trakt bez degradacije i na taj način iznose toksične materije iz organizma. Pored afiniteta prema toksinima organske prirode, zeoliti mogu za sebe vezivati i toksične teške metale, te se stoga vrlo često koriste kao dodatak stočnoj hrani. Objavljen je veliki broj radova o njihovoj efikasnosti u uklanjanju aflatoksina koji preko stočne hrane dospevaju u organizam. Po nekim autorima, dovoljno je svega 0,5% zeolita u stočnoj hrani za uklanjanje aflatoksina B1, čija je koncentracija čak do 7,5 mg/kg, što je znatno više od koncentracija dozvoljenih pravilnikom - kaže prof. dr Roglić.

Podsetimo, aflatoksin B1 je toksična supstanca koju životinje unose sa stočnom hranom i iz koga metabolizmom nastaje aflatoksin M1, koji je detektovan u mleku.

Dr Roglić objašnjava na koji način zeolit pomaže u "lečenju" štetnih dejstava aflatoksina, ali i kakva štetna dejstva sam mineral može imati po ishranu stoke.

- Aflatoksin se sorbuje na zeolitu fizičko-hemijskim interakcijama i na taj način ne može dospeti do telesnih tečnosti i jetre u kojoj se metaboliše do aflatoksina M1. Zeolit koji je nerastvoran se izlučuje iz organizma uglavnom nepromenjen i sa sobom nosi sorbovane molekule. Što se tiče štetnosti zeolita, postoje neka istraživanja koja ukazuju na to da u gastrointestinalnom traktu postoji mogućnost otpuštanja aluminijuma, koji se smatra toksičnim metalom - kaže ovaj profesor.

Osnovno svojstvo svih zeolita je kapacitet katjonske razmene. Kako je objašnjeno na sajtu zeolitsrbija.com,  reč je o sposobnosti zeolita da u svoju molekularnu strukturu privlači kao magnetom, upija i razmenjuje pozitivno naelektrisane katjone i negativne anijone. Na taj način selektivno apsorbuje specifične molekule gasova i vode i vrši razmenu sopstvenih katjona za druge katjone na bazi jonske selektivnosti.

Na ovaj način, zeoliti predstavljaju prirodan "lek" protiv svih trovača i zagađivača na planeti. Postupkom prerade zeolita najvažnije je da se termičkom obradom iz kristalne rešetke zeolita ukloni voda koja zauzima 55% molekularnog prostora. Tako prerađen, aktivirani zeolit predstavlja upijač, molekularni sunđer svih vrsta zagađivača vode, vazduha, zemljišta, uključujući i radioaktivna zagađenja.

U Srbiji su pojave zeolita konstatovane u Timočkoj eruptivnoj oblasti, okolini Stalaća, Vranja, Jošaničke banje, Gnjilana i Brusa.

Inače, kontrolom na farmama i u fabrikama otkrivene su nedozvoljene koncentracije aflatoksina u hrani za stoku i zbog toga je do sada zabranjena proizvodnja mleka na 12 farmi. Ministarstvo poljoprivrede će predložiti Vladi Srbije da se tim farmama podeli po 300 kilograma kukuruza po muznom grlu i dodatak, zeolit, kako bi se poboljšao kvalitet stočne hrane.

(M. Stojanović)