ŠTA JE AFLATOKSIN: Od kukuruza do trpeze - gde leži opasnost?

IMA LI MESTA PANICI? Profesor sa Katedre za tehnološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu dr Miomir Nikšić za Telegraf kaže da, iako su aflatoksini veoma opasni, količine koje stižu do naših trpeza nose male rizike po zdravlje ljudi.

 Odakle aflatoksin na kukuruzu?

- Dve gljive, Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus, prisutne su i u zemljištu i u vazduhu, udišemo ih svakodnevno i to nam ne smeta. Ni nama, ni kukuruzu. Međutim, prošle godine imali smo situaciju koja nam se nije dogodila skoro osam decenija, a koja je pogodovala tome da ove dve gljive produkuju toksin. Najpre, spora iz vazduha padne na zrno kukuruza, ali tek uz jako visoke temperature vazduha, dugu sušu - usled koje zrno puca - i velike temperaturne razlike između dana i noći, uz veliku količinu vlage u sladištima, nakon dugog vremena boravka gljive na zrnu produkuje se toksin.

 Šta su proizvođači kukuruza mogli da urade kako bi zaštitili rod, a samim tim i zdravlje životinja i ljudi?

- Uz onakve klimatske uslove nisu mogli da urade mnogo. Ipak, moglo se voditi računa o separaciji, odnosno odvojenom pakovanju zdravog od kukuruza koji nije zdrav. Međutim, mi pričamo o zaista ogromnim količinama kukuruza, pa je pitanje koliko je kontrola i bila moguća.

 Šta se događa u telu životinje kada, putem ishrane, unese kukuruz sa viškom aflatoksina?

- Najpre, postoji 14 vrsta frakcija aflatoksina. To znači da, u zavisnosti od hemijskog sastava, nije svaki aflatoksin jednako kancerogen. Najopasniji je B1. E sada, ako gljiva uspe da produkuje toksin, a kažem, to nije uvek lako, i taj toksin uđe u telo životinje, njen odbrambeni sistem počinje da luči enzime. Na taj način se životinja brani. Ti enzimi od opasnih aflatoksina stvore ovaj M1, koji je mnogo manje opasan od B1. Naravno, putem mlečnih žlezda ovaj aflatoksin dospeva i u mleko ali, dakle, mnogo izmenjen u odnosu na onaj sa početka priče.

JOGURT I MESO BEZBEDNI

 Ovih dana imamo pravu uzbunu u javnosti zbog povećanog nivoa aflatoksina u mleku, toliko da su neke vrste čak i povučene sa rafova. Ipak, mlečni prozivodi su i jogurt, kiselo mleko, sirevi... Šta je sa ovim proizvodima i da li i u njima vreba opasnost po zdravlje?

- Ne, zbog toga što su te kiselo-mlečne sredine izuzetno nepogodne za razvoj i opstanak aflatoksina. U mleku postoji opasnost jer ni pasterizacija ni homogenizacija mleka ne mogu da unište aflatoksin, ali nakon prerade od koje nastaju jogurti, kisela mleka i slične namirnice, mogućnost za opstanak aflatoksina je smanjena.

 Osim mleka, za ljudsku upotrebu mnogo se koristi i meso ovih životinja. Da li je i meso u opasnosti?

- Od količine aflatoksina koja uđe u telo životinje, od onog što ne ode u mleko, jedan deo ide u unutrašnje organe životinje. Kada je reč o onome što mi jedemo, a to je uglavnom mišićna masa životinja, tu je opasnost stvarno na minimumu. Ako i postoji opasnost, ona je, dakle, u unutrašnjim organima.

 Kada aflatoksin jednom uđe u neki živi organizam - životinju ili čoveka - kako se on odatle može izbaciti kako bi se sprečio nastanak teških bolesti?

- Od unetog aflatoksina izbacuje se samo jedan deo, i to mokraćom. Drugi deo ostaje u organizmu, apsorbuje ga organizam i ostaje u unutrašnjim organima. Ipak, ne treba stvarati paniku, vi godinama treba da uzimate zaista velike količine mleka kako biste svoje zdravlje doveli u opasnost.

(M. Stojanović)