TAJNA TITOVOG BLAGA: Joška hoće kamen s Meseca, advokati tvrde da je država ukrala slike, satove i pištolje! (FOTO)

Dodatnu zbrku u već komplikovan ostavinski postupak, koji se više od trideset godina vodi iza bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza, unela je vest da će predsednik Tomislav Nikolić dozvoliti otvaranje depoa s Brozovom zaostavštinom u Narodnoj banci Srbije.

Umesto da se ostavinski postupak barem ubrza, ako već ne može konačno na njega da se stavi tačka, priču su dodatno zakomplikovale bivše republike.

Zenit Kelić, pomoćnik ministra finansija BiH, najavio je da će i ostale republike tražiti svoj deo od prihoda koji mogu da se uberu od Titovog groba na Dedinju, ali i iz 11 vreća iz trezora, u kojima se, prema nekim pretpostavkama, nalazi šest poslednjih Titovih predsedničkih plata, autorski honorari za knjige i nešto zlata i nakita.

Ovakve navode odmah je demantovao profesor Oliver Antić, savetnik predsednika Srbije i naš predstavnik u Stalnom komitetu za pitanja sukcesije, navodeći da se "nigde na svetu privatna svojina ne može deliti između država". Identičan stav ima i Titov unuk, Žarkov sin, Joška Broz.

- U sukcesiji se može deliti samo ono što je Tito imao u posedu, a pripadalo je državi. Ali onda nećemo pričati samo o Beogradu, već i o vili u Bugojnu, stvarima na brdu kod Kranja, na Brionima, u Splitu - objašnjava Broz za Telegraf.

A šta se zaista nalazi u famoznih 11 vreća, niko ne zna.

- Ako se u njima i nalaze neke Titove plate i autorski honorari, oni sada nemaju nikakvu vrednost. I u vezi sa zlatom i kovanim novcem sam čuo razne priče. Najsmešnija je kako su ti kovani novci ostali od kralja. To je totalna budalaština! Dobro se sećam da je stari svako putovanje koristio da kupi po nekoliko kovanih novčića, jer je znao da je to nešto što nikada neće izgubiti vrednost.

Glavni razlog višedecenijskog razvlačenja sudskog procesa oko podele Titove zaostavštine, kako saznaje Telegraf, nije neslaganje među Titovim naslednicima.

Titova udovica Jovanka, sin Miša, i Žarkova deca - Joška, Zlatica, Edvard i Svetlana - čak i da hoće, ne mogu da stignu da se sukobe oko nasledstva, jer ih u tome, kako navode, sprečavaju Muzej istorije Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije i ostale nadležne ustanove, zadužene za predaju i uvid u spiskove Titove zaostavštine.

- Muzej je, možda, u poslednjih nekoliko dana požurio da dostavi neka dokumenta, međutim, nisu dostavili sve što je od njih traženo. Time zapravo pokušavaju da prikriju krađu i nestanak većeg broja eksponata - kaže za Telegraf advokat Goran Petronijević, koji u sporu Brozovih s državom zastupa Jošku Broza.

Iz muzeja, međutim, tvrde da su svoje obaveze obavili na vreme.

- Još 10. januara, po nalogu Prvog osnovnog suda, dostavili smo popisne liste svih eksponata iz Muzeja istorije Jugoslavije vezanih za život i rad Josipa Broza - objašnjava Mirjana Slavković iz MIJ, dodajući da su tvrdnje kako muzej opstruiše postupak - neosnovane.

Prema Petronijevićevim rečima, veliki broj predmeta vezanih za Tita je ukraden, a tačan broj nestalih predmeta ne može se utvrditi. Najvrednijih predmeta nema u postojećim listama, a jedina do sada podeljena zaostavština je 12.000 dolara. Ta suma je s bankovnih knjižica podeljena 1983. na tri dela - Jovanki, Žarku i Miši.

Prve krađe su, prema Joškinim rečima, počele nakon Titovog odlaska u bolnicu.

- Tada su nestale prve stvari iz rezidencije u Užičkoj. Godinama kasnije na najrazličitije načine sam ih pronalazio. Sećam se, pre više od deset godina, zove me neki čovek, kaže, ima prijatelja na Banovom Brdu, kod kojeg je porculanski servis s likom staroga. Odem ja tamo, otkupim servis za 800 maraka (što je 90-ih bila ogromna para) i usput saznam kako ga je iz Užičke uzeo njegov rođak, koji je u vili svojevremeno radio kao oficir.

Među najobimnije i najsmelije krađe, prema Brozovim rečima, spada krađa slika, koju je svojevremeno na televiziji obelodanio Dragoljub Mićunović. On je izneo da je od 3.500 slika, koje je Tito dobio na poklon, ostalo samo 750, a iz trezora ih je, prema Joškinim rečima, uzeo neki od funkcionera.

Među političkom elitom već decenijama najveće interesovanje vlada za Brozovo oružje. Pre dve godine, na izložbi Titovog oružja na kojoj je bilo svega 67 eksponata, Joška je dobio odgovor da nadležni ne znaju gde se nalazi preostalih 109 pušaka iz kataloga. On, međutim, tvrdi da je javna tajna da se Titove puške razmenjuju među tajkunima, kao i da su prema njima uvek poseban afinitet pokazivali funkcioneri:

- Sećam se, 1989. odvedem prijatelje iz Vrhovnog suda u lovište Karakuša. Kad u jednom trenutku u salu za ručavanje uleti izvesni bivši visoki funkcioner s tri puške obešene o rame. Sve bi bilo u redu da je s pušaka barem skinuo muzejske oznake, tačnije fabrički broj 001, koji imaju sve puške koje je stari dobijao na poklon. Čim me je ugledao, bahato je dobacio šefu lovišta: 'Isteraj ovoga napolje!' E, tu sam poludeo. Rekao sam mu da napusti prostoriju ili će biti krvi! U trenu se izgubio, sve sa obezbeđenjem i dve ženske.

Prema Joškinim navodima, pokradeni su i svi satovi sa izložbe, koja je pre šest godina priređena u Muzeju istorije Jugoslavije. Filip Patekov sat, koji je Tito kupio za 2.055 švajcarskih franaka 1944, prodat je za 3.083.500 švajcarskih franaka (blizu 331 milion dolara) na aukciji u Švajcarskoj 2001. godine. To je najskuplji do sada prodat sat na nekoj aukciji u svetu. Ne zna se ni gde je čuveni Orden Suvorova, visoko sovjetsko priznanje, koje su, osim Tita, dobili još samo Staljin i maršal Georgij Žukov, kao ni najskuplja marka na svetu iz filatelističke zbirke.

I dok Toma Fila, bivši zastupnik Jovanke Broz, za Telegraf kaže da je najvrednije što Jovanka ima nakit, koji joj je Tito svojevremeno poklonio, Joška tvrdi da Jovanka sigurno kod sebe ima dragocene, ali i sentimentalne uspomene na Tita. Između ostalog, i Titov sat "brajtling" od 300.000 dolara, za koji se u prvom naletu, nakon pljačke njene vile, pričalo da su joj ga odneli lopovi. No, po njemu, meta lopova uopšte nisu bile dragocenosti iz vile, već dokumenta u vezi sa Titovom zaostavštinom. Ovih "papira", kako ih Joška zove, Jovanka ima najviše, a oni su zapravo ključ konačnog stavljanja tačke na ostavinski postupak.

Porodica je  spremna da traži i najskuplje Titove poklone, među koje spadaju: kamen sa Meseca, kozačka sablja optočena dijamantima, koju je Titu poklonio Josif Visarionovič Staljin, i komandna sablja plemena Tuarega optočena dragim kamenjem, poklon svrgnutog libijskog vođe Moamera Gadafija.

- Ne može Staljinova sablja da bude državna, kada u vreme kada je Staljin poklonio Titu, te države nije ni bilo. To je bio lični poklon - objašnjava Joška, dodajući da je svojevremeno Staljinova sablja bila sklonjena, a onda se pred izložbu naprasno pojavila.

On naglašava i da je porodica, nakon Titove smrti, tražila samo one stvari za koje su sentimentalno vezani. Četvoro Žarkove dece tražilo je po jednu svečanu maršalsku uniformu s kopijom ordenja.

- Odbili su nas, da bi nakon toga brojni političari delili te uniforme kao poklone svetskim državnicima. Jedna je, primera radi, iz Crne Gore poklonjena Gadafiju. Ni ordenje Tito nije dobio kao državnik. To su bili lični pokloni i po toj logici pripadaju porodici - kategoričan je Joška, naglašavajući da će tražiti i kamen sa Meseca.

Razlog zašto Tito nije ostavio potomcima nijedan kvadratni metar je, prema Joškinim rečima, to što je smatrao da je SFRJ ozbiljna država i da će čuvati ono što ostane iza njega. Jedini pokloni koje je Joška svojevremeno dobio od dede bili su: karabin, pištolj, sat i automobil za osamnaesti rođendan.

- Novi karabin sam dobio pošto mi je stari pukao na tri dela, posle saobraćajnog udesa 1979. Pritom sam novi dobio tek nakon što smo stari popravili i vratili muzeju. Sećam se, kada je stari ležao na Brdu kod Kranja, posle prve operacije, zove me Zvonko Kostić da odem kod njega: "Samo da znaš da nisam zaboravio", rekao mi je, pruživši mi novi karabin i jedan pištolj.

Od Tita je dobio i sat, koji je Brozu svojevremeno poklonio američki predsednik Džimi Karter.

- Ni njega ne bih dobio da nisam slučajno 1971, u lovu u Tikvešu, dok smo zajedno tražili njegovog jelena, izgubio sat, koji mi je poklonio deda iz Rusije. Pita mene stari koliko je sati, ja krenem da pogledam, kad ono, ispao mi sat s ruke u šikari. Rekoh: 'Ne znam'. On istog trena skine švajcarski sat, koji mu je poklonio Karter, i dade mi ga.

Jedini poklon, koji su zapravo on i njegova sestra dobili od Tita, bili su automobili za osamnaesti rođendan. Joška je dobio "princa 1200", a Zlatica "folksvagena".

- Sećam se dobro da nam je pritom rekao: 'To vam je za početak, a dalje se snalazite sami' - priča Joška, dodajući da tokom života u Užičkoj niko od dece nije imao protekcije.

Nisu, kaže, ni u čemu oskudevali, ali nisu se ni iživljavali!

- Da je bilo protekcije, ne bih dva puta ponavljao prvi razred gimnazije - završava priču za Telegraf Joška Broz, dodajući da ne veruje da će ostavinski proces oko Titove imovine biti završen do kraja godine.

(Katarina Vuković)