Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Rade
Sramota je što se socijalna pomoć daje samo gradskom stanovništvu, a na selu ljudi umiru od gladi. Narodne kuhinje su u gradovima, dečje dodatke ne dobijaju seljaci koji imaju 20 ara zemlje, subvencije za poljoprivredu idu u Vojvodinu, fabrike se grade u gradovima, meso se uvozi iz Brazila i Argentine, sada je kampanja da se uvozi i mleko,.... Zato su nam sela prazna, a prazne su i štale, svinjci,.... Da ne govorimo o odnosu prema sitnim poljoprivrednicima, naročito ako nisu iz Vojvodine ili okoline Beograda. Na primer, seljaci iz Leskovca plaćaju više trošarine na pijacama u Beogradu jer "kupuju jeftine proizvode u Leskovcu" pa mnogo zarađuju, a u Leskovcu je proizvodnja stala još pre 20 godina. Ali, koga je briga? Moj savet je da se svi preselimo u Beograd, pa makar ispod mostova. Bilo bi nam mnogo bolje.