Više od 700.000 ljudi koristi socijalna davanja
Posebno zabrinjava činjenica da je veliki broj ljudi koji se ne nalaze na evidenciji službi za socijalni rad i to ovu brojku čini daleko većom, poručuju iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava
U Srbiji ima oko 700.000 korisnika različitih vrsta socijalnih davanja, rekla je pomoćnica direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović povodom Svetskog dana socijalne pravde.
Ona je, gostujući na RTS-u, rekla da su to korisnici socijalne pomoći, dečjeg dodatka, ali i drugih subvencija države.
- Ono što posebno zabrinjava je veliki broj ljudi koji se ne nalaze na evidenciji službi za socijalni rad i to ovu brojku čini daleko većom. Takođe, zabrinjava i povećan broj nezaposlenih, poslednji podaci govore da je to 23,1 posto - rekla je Perović.
Ona je naglasila da se problem siromaštva i nezaposlenosti može rešiti jedino pokretanjem industrije i privrede.
Upitana da li izdvajanja za socijalnu zaštitu mogu biti veća, ona je odgovorila da se sigurno u okviru budžeta može napraviti bolja preraspodela novca, ali da je to samo "gašenje požara".
- Nije ideja nijedne socijalne politike da ljudi ostaju u stanju socijalne pomoći, već da iz nje izađu što pre - naglasila je ona.
Govoreći o narodnim kuhinjama, ona je podsetila da ih u Srbiji trenutno ima 72 i da posebno zabrinjava činjenica da oko 10.000 dece koristi usluge narodnih kuhinja.
Ona je naglasila da je važno pokrenuti programe koji su usmereni ka nezaposlenima i da Nacionalna služba za zapošljavanje radi obuke i prekvalifikacije ljudi kako bi ih učinili konkurentnim na tržištu.
- Ono što jeste problem socijalno ugroženih je da oni obično nemaju dovoljno obrazovanja, dovoljno školske spreme i da nisu konkurentni na tržištu - naglasila je Paunović.
Pomoćnica direktora Kancelarije za ljudska i manjinska prava ukazala je i da su najugroženiji građani u najsiromašnijim krajevima i to su uglavnom staračka domaćinstva, višečlane porodice, i da je jedina mogućnost da se ova nerazvijena područja podrže kroz različite transfere, koji idu sa republičkog nivoa prema opštinama.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Povezane vesti
Šta se dešava u Bavarskoj: Manje novca za decu i socijalnu pomoć, umesto 1.000 dobijaće samo 500 evra
U toku prijava za novčanu pomoć roditelja sa troje i više dece
Predstavlja se kao najlošiji radnik na razgovorima za posao, kako bi primao socijalnu pomoć i radio na crno
<% post.title %>
Novčana socijalna pomoć od aprila veća za 229 dinara i iznosi 11.674 dinara
Video: Čeka nas promena vremena, evo šta donosi kraj novembra
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
ANJA (24) IZGUBILA NAJTEŽU BITKU Devojka iz Paraćina umrla nakon 17 dana teške borbe za život posle nesreće u Novom Sadu, povrede su bile teške (FOTO, VIDEO)
Stiže li najhladnija zima u poslednjih 65 godina? Evo šta prognozira poznati meteorolog
TELO NAJBOGATIJE BEOGRAĐANKE PRONAĐENO U PODRUMU NJENE VILE Misteriozno nestala, za njom se tragalo DVE NEDELJE: Ono što su zatekli u njenoj kući uliva JEZU (FOTO)
Rade
Sramota je što se socijalna pomoć daje samo gradskom stanovništvu, a na selu ljudi umiru od gladi. Narodne kuhinje su u gradovima, dečje dodatke ne dobijaju seljaci koji imaju 20 ara zemlje, subvencije za poljoprivredu idu u Vojvodinu, fabrike se grade u gradovima, meso se uvozi iz Brazila i Argentine, sada je kampanja da se uvozi i mleko,.... Zato su nam sela prazna, a prazne su i štale, svinjci,.... Da ne govorimo o odnosu prema sitnim poljoprivrednicima, naročito ako nisu iz Vojvodine ili okoline Beograda. Na primer, seljaci iz Leskovca plaćaju više trošarine na pijacama u Beogradu jer "kupuju jeftine proizvode u Leskovcu" pa mnogo zarađuju, a u Leskovcu je proizvodnja stala još pre 20 godina. Ali, koga je briga? Moj savet je da se svi preselimo u Beograd, pa makar ispod mostova. Bilo bi nam mnogo bolje.
Podelite komentar