PRINC OD BURME U SRBIJI: Prva asocijacija na Srbe su mi ćevapčići! (FOTO)

Jedini legitimni naslednik kraljevskog trona u Burmi, princ Schwebomin, već dve nedelje nalazi se u Beogradu. U srpsku prestonicu, prema Telegrafovim saznanjima, stigao je na poziv edukativnog centra "Total Edu" kako bi pokrenuo matematički klub za nadarene srpske školarce, i to učenike osmih razreda.

Princ od Burme koji već više od pet decenija živi u Londonu, gde je na najprestižnijim univerzitetima stekao tri master diplome, godinama radi kao jedan od najeminentnijih profesora na Ist London koledžu. Klub koji je pokrenuo u Srbiji zvaće se "Matematički klub NJ. K. V.", a nekolicini najtalentovanijih đaka već je održao predavanja.

U ekskluzivnom intervjuu za Telegraf, burmanski princ priča o utiscima koje će poneti iz Beograda, razlici u mentalitetu između Srba i Engleza, ali i teškoj istoriji svoje porodice.

- Prva asocijacija na Srbiju su mi ćevapčići - počinje uz osmeh priču burmanski princ, dodajući da ih je prvi put probao kada se kao mladić zabavljao s jednom Splićankom:

- Ni ovoga puta nisam zaobišao ćevapčiće! Zaista imate sjajne restorane. Sviđa mi se ovdašnja arhitektura, ali moram da primetim da su vam zgrade prilično oronule.

  Kako vam se dopadaju Srbi? Podsećaju li vas u nečemu na Burmance?

- Možda ste nam slični u ispoljavanju emocija. U svakom slučaju ste u tome daleko sličniji Burmancima nego uzdržanim Englezima. Kod srpskih školaraca sam primetio te otvorene emocije. Veoma su inteligentna i nadarena deca, međutim, mišljenja sam da bi, možda, malo više trebalo da uče o aristokratskim manirima.

  Pripremajući se za ovaj intervju, naišla sam na podatke kako samo tvrdite da ste princ od Burme, kao i da nigde nema vašeg imena u genealogiji dinastije Konbaung?

- Takve podatke možete naći čak i na Vikipediji, a plasirali su ih protivnici burrmanske monarhije. Nikome ne moram da dokazujem da sam jedini legitimni naslednik Konbaung dinastije. Moje ime se nalazi u genealogiji u validnim dokumentima, koji se svakog trenutka mogu uzeti na uvid.

  Prema nekim izvorima, trenutni legitimni pretendent na presto u Burmi je princ Taw Phaya.

- To je totalna glupost! On je zapravo unuk kralja koji je bio kopile, tako da je njegovo polaganje prava na prinčevsku titulu u potpunosti nezakonito. To je tipična republikanska zavera.

  Sreća u nesreći je da ste pre nego što su komunisti preuzeli vlast u Burmi otišli iz zemlje na školovanje u Veliku Britaniju. Izbegli ste nesrećnu sudbinu svoje porodice?

- Sve je počelo 1948. kada je Burma dobila nezavisnost. Uslov Britanaca bio je da se vlast, deset godina nakon sticanja nezavisnosti, preda vojci, i tako je i bilo. Nakon 18-mesečne vladavine vojske, kao premijer postavljen je U Nu, čija je stranka dobila izbore. U leto 1961. kao trinaestogodišnji dečak odlazim na školovanje u Veliku Britaniju. Tada sam mislio da je to prirodan sled stvari, međutim, ispostavilo se da ništa nije bilo slučajno. Na školovanje u Britaniju poslao me je deda, jer je znao da će na vlast doći socijalisti i da će moj život, kao najstarijeg od petorice sinova, biti ugrožen. Zaista, svega sedam meseci nakon što sam napustio zemlju, izbila je revolucija u kojoj su vlast preuzeli socijalisti.

  Tada ste izgubili svaki kontakt s porodicom?

- Čim su vlast u Burmi preuzeli socijalisti, zatvorene su granice. Nikome od mojih najbližih nije bilo dozvoljeno da izađe iz zemlje. U sopstvenoj zemlji živeli su kao u zatvoru. Tako sam ostao potpuno sam u Britaniji, bez ikakve mogućnosti da se na bilo koji način čujem ili vidim sa svojom porodicom. Čak ni moj brat od strica, koji je nešto kasnije poslat na školovanje u Moskvu, nije smeo da stupi u kontakt sa mnom. Pisma koja sam pisao mojima nikada nisu stigla do njih. Komunisti su ih presretali i bacali... Tako sam odrastao kao britanski dečak iz više klase. Ništa mi nije nedostajalo u Britaniji, ali svaki kontakt s porodicom i mojom zemljom, pa čak i sa ambasadom Burme, bio mi je zabranjen!

  Tvrdite da su vaši roditelji najverovatnije otrovani?

- Osnovano tvrdim da mojim roditeljima nije pružena adekvatna medicinska nega i da su zbog toga preminuli ranije. Posle očeve smrti, mojoj porodici su definitivno oduzeti svi posedi i rudnici rubina, koji su bili u našem vlasništvu. Često sam kao dečak obilazio te rudnike sa svojim rođacima. Fotografisali smo se tamo, a na brojnim slikama mogu da se vide narukvice od rubina, safira i dijamanata koje smo kao deca nosili.

  Da li ste u kontaktu s članovima ostalih svetskih kraljevskih porodica?

- Naravno. Nekoliko puta sam se sreo sa princom Čarlsom, ali privatno. Upoznao sam i princezu Katarinu Karađorđević.

  Šta ćete reći svojim prijateljima - zašto bi trebalo da dođu u Srbiju?

- Zato što ima divnu prirodu, predivne reke, sjajne zubare i… Zato što je sve jeftino! (smeh)

  Šta ste naučili da kažete na srpskom?

- Za sada samo: "hvala", "može" i "doviđenja".

(Katarina Vuković)