FIKSNI KURS: Spas za srpsku privredu ili interes uvozničkog lobija?

Uvođenjem fiksnog kursa srpska privreda bi živnula, imali bismo manju inflaciju, pale bi i kamatne stope, a građani bi u svakom trenutku znali koliko im vredi plata, tvrde za Telegraf.rs domaći privrednici i ekonomisti.

Polemike o fiksnom kursu u Srbiji dugo se vode, a poslednju je potakao novi lider DS Dragan Đilas, koji se založio za uvođenje fiksnog kursa, koji je, kako on tvrdi, "dokaz da će se voditi stabilna ekonomska politika".

- Svi proizvođači zahtevaju fiksni kurs, jer im to omogućava konkurentniju poziciju na međunarodnom tržištu, niže kamate na dinarske kredite, ukidanje gubitaka na kursnim razlikama i mogućnost dugoročnog planiranja i investiranja. Još važnije je da praktično svi građani žele fiksni kurs dinara jer im obezbeđuje da svakog meseca tačno znaju koliko im vredi plata, mogućnost da realno štede u valuti u kojoj primaju platu i da dinar postane međunarodno priznata valuta - tvrde demokrate.

Oni pitaju da li nadležni misle da su građani zaboravili da smo ušli u krizu sa kursom 71 dinar za jedan evro, a sada došli na 111 dinara za jedan evro.

Srbija, odnosno bivša SFRJ, već je imala iskustva sa fiksiranjem kursa dinara. Bivši premijer SFRJ Ante Marković uveo je fiksni kurs 1990. godine u saradnji sa američkim ekonomistom Džefrijem Saksom.

Tada je srpska valuta fiksirana na nivo od sedam dinara za nemačku marku, a građani to vreme pamte po relativno visokom životnom standardu.

Ovakav kurs imali smo i 1994. godine, kada je na čelu Centralne banke bio Dragoslav Avramović, koji je izjednačio vrednost dinara i marke.

Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da je uvođenje fiksnog kursa odlična ideja zato što bi to smanjilo inflaciju i mogućnost da Narodna banka Srbije (NBS) konstantno povećava masu dinara u opticaju.

- Oni koji kažu da fiksni devizni kurs ne može da funkcioniše očigledno misle da je običan svet krajnje ograničene pameti, budući da isti vrlo uspešno funkcioniše u Bosni i Hercegovini već 15 godina, a u Bugarskoj 17 godina. Ti što tvrde da ćemo da potrošimo devizne rezerve neka odmah uzmu i pocepaju svoje diplome jer je to jedna besmislica, isto kao i kritike da fiksni kurs pogoduje uvozničkom lobiju - kaže Stevanović.

On podseća na fiksne kurseve koji su postojali u doba različitih diktatura u Srbiji, kada je s jedne strane fiksiran kurs, a s druge se štampao novac.

- E, to nije režim fiksnog kursa, već režim bezobrazluka. I takve lažne fiksne kurseve imali smo ovde u izobilju i u vreme Slobodana Miloševića i u vreme Josipa Broza Tita - smatra Stevanović.

Prema njegovom mišljenju, da bi se kurs fiksirao nisu potrebne devizne rezerve.

- Kako devize budu stizale u Srbiju, tako bismo mi emitovali dinare, kako devize budu odlazile iz Srbije, mi ćemo ih tako povlačiti. Znači, apsolutno nije potreban nijedan evro deviznih rezervi - rekao je Stevanović.

Takođe, prema njegovom mišljenju, nije bitno na kom nivou će biti fiksiran kurs.

- To je samo još jedna zabluda, jer ako je on sada 110, a vi ga fiksirate na 115, sve cene će u nekom roku da porastu do tog nivoa i onda više neće rasti. Imaćemo jedan period rasta cena, i to je to. Ako ga fiksiramo naviše, cene će vremenom pasti i opet će taj kurs da bude ravnotežan. Fiksni kurs je zapravo idealno rešenje da se inflacija svede na pristojnu meru, poput one u zemljama EU, između dva i tri odsto - kaže Stevanović.

On objašnjava da Srbija ima tu prednost što je mala zemlja i što vrlo lako može da fiksira kurs u odnosu na evro, jer ostvaruje 90 odsto trgovine sa EU.

Direktor kompanije "Galeb" Radoslav Veselinović ističe da fiksni kurs znači sigurnost kod nabavke repromaterijala i izvoza.

- To je dobra ideja, mada je pitanje na kom nivou. Bilo bi dobro da dinar malo oslabi i da se na tom nivou veže za evro - naglašava on.

Međutim, ima i onih koji se oštro protive fiksiranom kursu, jer procenjuju da on ide na ruku uvoznom trgovinskom lobiju.

Nikola Pavićević, direktor kompanije "Sintelon", kaže da je precenjeni dinar uništio srpsku ekonomiju, odnosno izvoz.

- To je glavni razlog zašto mi već 12 godina beležimo spoljnotrgovinski deficit. Ako želimo da izađemo iz ove krize, mi moramo da podržimo izvoz, a prava mera podrške izvoza je realan kurs. Ovaj kurs koji sada imamo nije realan kurs. Nama inflacija i cene idu mnogo brže od kursa. Tu je napravljena i nerealna vrednost dinara, pa neki ekonomisti računaju i do 80 odsto - kaže Pavićević.

Prema njegovim rečima, stvarna vrednost kursa je najmanje 160 dinara za evra.

- Ako bi se kurs fiksirao na ovom nivou, onda će se još brže desiti slom, pa se postavlja pitanje ko će da kupi devize po ovoj ceni. Svih ovih godina uvoznici kupuju devize kod NBS upola cene. Uvoze i bogate se, ulažu u supermarkete, dobijaju dinare i sa tim dinarima ponovo kupuju devize. Ovi koji traže fiksni kurs u stvari žele da po dobroj ceni kupe ovo malo deviza što je još ostalo u zemlji - kategoričan je Pavićević.

Ekonomista Mlađen Kovačević dodaje da se kao ključno pitanje nameće na kom bi se tačno nivou kurs fiksirao.

- Ako bi se fiksirao na ovom sadašnjem, to bi zaista imalo katastrofalne posledice, naročito na zaposlenost i proizvodnju - smatra Kovačević.

Sve zemlje u okruženju, osim Rumunije i Srbije, imaju fiksni kurs i u isto vreme nižu inflaciju. Slovenija i Crna Gora uvele su evro kao valutu.

(N. S.)