POTVRĐENO: Prvi čovek je živeo u Srbiji!

U Sićevačkoj klisuri nedavno pronađen deo lobanje čovekovog pretka - erektusa, od koga se kasnije razvila naša vrsta homo sapijens. Utvrđeno da smo genetski otporniji od neandertalaca.

Ljudi, ovakvi kakvi su danas, nastali su u srcu Srbije, tvrde naučnici, i to sasvim ozbiljno! Naime, komadić lobanje hominida, star pola miliona godina, pronađen u pećini Mala Balanica u Sićevačkoj klisuri promenio je način na koji se shvata evolucija naše vrste.

Dok su u zapadnom delu Evrope u to vreme praistorije živele horde homo erektusa (neposredni preci naše vrste), koji su se kasnije razvili u neandertalce, Srbiju su naseljavali erektusi, od kojih su nastali homo sapijensi.

Istraživanje objavljeno u žurnalu Plos one vodili su Vilijam Rink sa univerziteta Mekmaster u Kanadi i međunarodni tim stručnjaka pod vođstvom profesora Dušana Mihailovića s katedre za arheologiju Univerziteta u Beogradu i Mirjane Roksandić, koja predaje na Univerzitetu u Vinipegu u Kanadi.

Fosil dela donje vilice pračoveka star je između 379.000 i 525.000 godina. Na ovom fosilu nema tragova neandertalskih crta, i to je ono što ga čini toliko bitnim.

Ukratko, da nije bilo Prasrba iz pećine Mala Balanica i njima sličnih, ljudska vrsta nikad ne bi preživela do danas, jer su neandertalci, koji su istovremeno postojali na zapadu Evrope, bili slepa ulica evolucije. Drugim rečima, da nije bilo ovih Prasrba, ne bi bilo ni ljudske civilizacije.

Naučnici ovo objašnjavaju činjenicom da su erektusi, koji su evoluirali u neandertalce, bili izdvojeni i okruženi glečerima, dok su se praljudi u jugoistočnoj Evropi mnogo više mešali s onima iz Azije i Afrike, pa su stvorili genetski otporniju vrstu.

- Naša studija potvrđuje važnost ovog dela Evrope kao „vrata ka kontinentu“ i kao jedne od tri oblasti u kojoj su ljudi, životinje i biljke tražile spas tokom surovog ledenog doba. Ovo je izrazito bitan fosil, pošto je taj period kritičan za evoluciju tipično ljudske morfologije i ponašanja - kaže Mirjana Roksandić.

Istraživanje Male Balanice počelo je 2004, a vilica je pronađena 2006. Njena starost utvrđena je u nuklearnom reaktoru univerziteta Mekmaster, i preciznost pri određivanju starosti je gotovo apsolutna.

(I. M. / Izvor: Kurir / Foto: Ilustracija)