Deda (107) našao ljubav u staračkom domu! (FOTO)

On je Jovan Jovanović, a ona Fahira Turković. Jovan ima 107 godina, a Fahira 75. On je radni vek proveo kao profesor ruskog jezika, a ona kao pravnica. Upoznali su se pre 17 godina u Domu za zaštitu starih osoba u Sarajevu i od tada su nerazdvojni.

Kažu da su na prvi pogled otkrili da su jedno drugom srodne duše.

- Po ceo dan smo zajedno. Čitamo novine, slušamo radio, pričamo... Mi imamo mnogo zajedničkog, srodne smo duše. Tako smo i počeli da se družimo. Ja sam čitala novine, a potom ih njemu nosila. Kroz to smo se približili, počeli smo se da se družimo i 17 godina smo zajedno - rekla je Fahira Turković.

Jovan Jovanović dodaje da ih je zbližilo teško stanje.

- Bio je rat, užas, svakog časa čekaš kad će te ubiti. Osim toga, Fahira je intelektualac, što je meni odgovaralo. Većina ljudi ovde me ne razume. Čovek sa čovekom može, a čovek sa nečovekom ne može - ističe Jovan.

"ONA FAHIRA MI JE SVE, BRAT, SESTRA, DRUG, PRIJATELJ"

Mnogo zajedničkih interesovanja pomoglo je njihovom dugogodišnjem odnosu. Fahira je istakla da su veoma vezani i da svaki dan provode zajedno. Kada se probude, Jovan sa novinama dođe u njenu sobu, zajedno ih pročitaju, nakon čega razgovaraju.

- Onda opet dođe u pet posle podne i bude do sedam. Ne bi bio dom isti da nemamo jedno drugo. Uvek mu govorim: "Šta bih ja bez tebe?" On je prema meni toliko pažljiv, brižan i dobar. Teško bih bez njega mogla - naglašava Fahira, a Jovan dodaje:

- Ja sam nesrećan čovek i nemam nikoga svoga. Ona mi je sve, brat, sestra, drug, prijatelj, sve.

Fahira i Jovan se slažu da je život čudan i oboje su veoma pažljivi jedno prema drugom. Jovanu Fahirina pomoć neizmerno mnogo znači.

- Jednom prilikom sam bio 16 dana u bolnici, a ona me je 11 puta posetila. Ima visok krvni pritisak, a topio se asfalt na ulici kad je dolazila - priseća se Jovan.

- Sama sam mu išla u posetu. I ja sam pretprošle godine bila na operaciji žuči, a Jovo mi je došao pet puta. Još ga obe noge izdaju, a on je tako rizikovao i dolazio meni - zahvalna je Fahira.

"MENI NE SMETAJU NI NJEGOVE GODINE, NITI NJEGOVO IME"

Već devet godina Jovanović je zbog problema sa nogama vezan za dom. Pre im je dan brže i lepše prolazio jer su mogli da izlaze napolje. Posećivali su pozorišta, izložbe, išli na izlete i u šetnje. Ipak , Jovan je priznao da, držeći se za gelendere, svaki dan uspe da dođe do svoje srodne duše da bi provodili vreme zajedno.

- Tu nema ništa na interesu, to je čisti odnos čoveka prema čoveku. Nema ni vere ni nacije, ništa - pojasnio je Jovan.

- Meni ne smetaju ni njegove godine, niti njegovo ime. Ne gledam na to zaista. Gledam ga samo kao čoveka - nadovezala se Fahira.

U 105. godini Jovan je objavio filozofski rad o "Gorskom vijencu", a nedavno je poslao na objavu apstraktan rad o laži. Iako nemaju dodirnih tačaka kada je reč o pisanju njegovih radova, Fahira ih, ipak, pročita pre objave. A kako je u gimnaziji učila ruski, istakla je kako je to još jedna u nizu stvari koje ih povezuju.

- Često mu recitujem poeziju na ruskom, stihove iz Onjegina. Čak kaže da je bolji moj akcenat nego njegov - kaže Fahira kroz smeh.

"PRONAŠAO SAM SREĆU KAD SAM UPOZNAO FAHIRU" 

Jovan je preživeo pet ratova, a radio je u školi koja mu je bila smisao života.

- Nisam se bavio politikom, ali uvek imate neprijatelje. Progonili su me strašno, čudo je da sam doživeo ove godine, to je za ispitivanje u institutu. Rođen na kamenu, živeo na kamenu. Ali jesam pronašao sreću kad sam došao ovde i upoznao Fahiru - kaže Jovan, podsećajući na romsku izreku koju često ponavlja: "Kućo moja, kućice, oj čađava platno, ti si meni srebrno i zlatno".

Sada žive u staračkom domu u sarajevskom naselju Nedžarići i zovu ga njihovim domom, koji ih je spojio.

"U ovaj besprekorno čist vazduh nećemo slati ništa osim ljubavi", napisao je jedan od najvećih duhovnih učitelja i pesničkih genija čovečanstva, Mevlana Dželaledin Rumi. A uprvo tako žive Jovan Jovanović i Fahira Turković. Bezrezervnom podrškom i pažnjom koju pružaju jedno drugome, u doba interesa i materijalizma, vraćaju nadu u vrednost čistih osećanja između dvoje ljudi.

(Telegraf.rs / Izvor: Agencija Anadolija)