ODAVDE NI PTICA NE MOŽE DA IZLETI: Telegraf ušao u srpski Alkatraz u kome robija Legija

ŽELITE DA ZNATE KAKO NAJČUVANIJI SRPSKI ZATVOR IZGLEDA IZNUTRA? TELEGRAF VAM TO OMOGUĆUJE. Gradnja i opremanje posebnog odeljenja KPZ Zabela, u kojem kazne izdržavaju osuđeni pred Specijalnim sudom u Beogradu, trajali su četiri godine, od 2005. do 2009,  dok su prvi osuđenici useljeni godinu dana kasnije.

Specifičnost zatvora u zatvoru, kako ga popularno nazivaju, pre svega je u najvišem nivou obezbeđenja. Pored toga što je ograđen zidom visine skoro šest metara koji ga deli od ostatka zatvora, a šetalište za osuđenike presvučeno mrežom i bodljikavom žicom kako bi se sprečio i pokušaj bekstva helikopterom, ovaj objekat je potpuno autonoman s više aspekata.

Na podzemnom nivou nalaze se perionica, kuhinja i kotlarnica, dok su osuđenici smešteni u dva dvospratna krila između kojih se nalazi operativni centar. U objektu se nalaze i stomatološka ordinacija i ambulanta u kojima po potrebi mogu da se izvedu jednostavniji zahvati.

Oprema za video-nadzor ugrađena u zatvor poslednja je reč tehnike, a kamere su postavljene i u ćelijama. Ukoliko bi neko i uspeo da prevaziđe problem zvan najmanje petoro zaključanih vrata i bar desetak posebno izabranih stražara, gomilu senzora i kamera da bi stigao do dvorišta, a onda i nebo prekriveno žicom i šest metara zida, naišao bi na teško rešiv problem - žandare pod punom opremom i sa zakonskim ovlašćenjem da pucaju. I ubiju.

Potrebe za tim do sada, na sreću, nije bilo. Isto kao što nije bilo ni pokušaja unošenja, lično ili putem paketa, nedozvoljenih sredstava, droge, mobilnih telefona, alkohola ili oružja.

- Za to ne postoji ni najmanja mogućnost - uverava Janko Stanišić, zamenika načelnika službe obezbeđenja.

Osuđenici, njih 16 trenutno, među kojima je najpoznatiji Milorad Ulemek Legija, više puta osuđen na maksimalne zatvorske kazne za ubistva premijera Zorana Đinđića, Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, u ćeliji veličine 10 kvadrata provode 22 sata dnevno, preostala dva u šetnji ali nikada sa nekim iz sopstvene grupe.

U prilično klaustrofobičnoj prostoriji s prozorom kroz koji se vidi samo nebo, pored kreveta, tuš kabine s čučavcem i kasete za garderobu, nalaze se i pisaći sto i stolica. Prava zatvorenika, saglasno zakonu, kažu da mogu posedovati TV prijemnik i radio, a u cilju spremanja odbrane i kompjuter.

Buđenje je, po rečima Stanišića, u 6, a svetla se gase u 23 sata.

- Osuđenici ovde izdržavaju kaznu sami, odvojeni od ostalih - kaže Stanišić i dodaje da se iz posebnog odeljenja po bilo kom osnovu izvode samo uz saglasnost predsednika Višeg suda u Beogradu koja je uslovljena i bezbednosnom procenom koju potpisuju direktori policije i BIA.

Sva tri obroka dnevno dobijaju u ćeliji, a jedino vreme koje ne provedu u njoj  ili u šetnji je ono predviđeno za telefoniranje i to dva puta nedeljno po 10 minuta.

- Svi razgovori i posete se snimaju osim onih sa advokatima i predstavnicima Vladinih i nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Imaju pravo na jednu posetu mesečno najbližih srodnika, ali bez fizičkog kontakta, kroz pancirno staklo, i na jedan paket težine do 10 kilograma mesečno -nastavlja Stanišić.

Smisao ovog tretmana, prema rečima sagovornika, upravo je u tome da se osuđenik onemogući s nastavljanjem vođenja svojih poslova iz zatvora.

Pošto je zakonom predviđeno upućivanje u posebno odeljenje na vremenski period od dve godine pre isteka tog roka, predsednik Višeg suda u Beogradu uz dobijeno mišljenje direktora policije i BIA donosi novo rešenje i produžava tretman u posebnom odeljenju.

(Dejan Jelovac)