Studenti traže lakši način za priznavanje stranih diploma

Naši studenti u inostranstvu traže nov način priznavanja stranih diploma, kojim bi ta procedura bila jednostavnija, brža i jeftinija.

Studenti iz OSSI (Organizacija srpskih studenata u inostranstvu) i Nacionalni savet za visoko obrazovanje traže izmenu Zakona o visokom obrazovanju i osnivanje posebne, centralizovane službe, agencije, koja bi priznavala strane diplome umesto fakulteta, kako se to sada radi.

Prema rečima koordinatorke OSSI tima za priznavanje stranih diploma Tijane Delić, troškovi priznavanja diploma u Srbiji su veliki, procedura je duga, pa studenti ni ne žele da nostrifikuju diplomu i odustaju od povratka.

- Priznavanje na državnim univerzitetima u Srbiji košta od 10.000 do 20.000 dinara za akademsko priznavanje (radi nastavka školovanja) i od 24.000 i 111.000 dinara za profesionalno priznavanje (radi zaposlenja) -  rekla je Delićeva Tanjugu.

Privatni univerziteti (Megatrend i Singidunum), kako je kazala, akademsko priznavanje naplaćuju oko 173.000 dinara, a profesionalno oko 288.000 dinara.

- Kod nas proces priznavanja traje od tri meseca (u najjednostavnijim slučajevima) do tri godine, pravila ne postoje -  ističe ona.

Kanada i SAD, kako kaže, poseduju slične sisteme priznavanja, čija je najvažnija odlika da je poslodavac glavni akter u procesu profesionalnog priznavanja (za akademsko su nadležni univerziteti).

On podnosi zahtev konsultantskim agencijama (najčešće privatnim, mada postoje i državne) koje procenjuju diplomu, na osnovu čega se donosi sud o tome da li je pojedinačni aplikant pogodan za određeno radno mesto.

Kako ističe Delićeva, priznavanje ruskih diploma u Srbiji je odličan primer za jedan od ključnih problema našeg sistema, jer sa Rusijom imamo bilateralni sporazum (između ŠSR i SFRJ iz 1988. godine) o priznavanju koji nije obnovljen kako bi naznačio da su Srbija i Rusija kao današnje države naslednice saradnje.

- Štaviše, nadležni za priznavanje diploma nisu znali za postojanje sporazuma i samim tim ga nisu primenjivali, na štetu stranke koja podnosi zahtev za priznavanje - tvrdi Delićeva.

Ona je napomenula da zemlje Evropske unije međusobno imaju automatsko priznavanje većine diploma, za šta je nadležan centar ENIC-NARIC, koji postoji i u Srbiji, ali ima isključivo savetodavnu funkciju, pa je njegova delatnost ograničena.

(I. M. / Tanjug)