VOZAČI I KUPCI, OPREZ: Prodavci polovnih automobila varaju na kilometraži!

Ako kupujete uvezeni  polovni automobil,  "otvorite četvoro očiju", jer prodavci veoma lako mogu da vas prevare vraćanjem kilometraže, upozoravaju stručnjaci!

Klasična prevara kupaca reklamira se svakodnevno preko interneta, a cena za ovu "uslugu" je 20 evra, dok je cena samog uređaja za vraćanje kilometraže 1.900 evra.  Napredak tehnologije omogućio je i prodavanje uređaja i za "štelovanje" specifičnih marki automobila, pa je tako cena uređaja za "popravljanje" kilometara na vozilima "Fijata" na popustu - 49 evra!

Mirko Gordić iz Centra za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije kaže da vraćanje kilometraže kod automobila nije definisano kod nas kao nelegalna aktivnost, pa se zato nesmetano odvija, dok je pitanje namere prodavca sasvim druga tema, i o tome moraju da vode računa svi kupci prilikom odabira svog budućeg ljubimca na četiri točka.

- Pored ispitivanja elektronskim uređajem, koje nije sasvim pouzdano, jedini siguran način otkrivanja kilometraže polovnog autmobila je servisna knjižica. Uz pomoć nje, ukoliko se radi o originalnom dokumentu, kao i po servisima koji su urađeni kod ovlašćenih servisera, može da se vidi približna kilometraža jednog vozila. Druga je stvar što dosta prodavaca vraća mehanički kilometražu kako bi dobili bolju cenu za svoj proizvod. Zato kupci moraju da budu obazrivi - kaže Gordić.

On navodi da u AMSS postoji dijagnostički uređaj koji može da izmeri kilometražu iako je kilometraža vraćena, jer se dešava da se prilikom vraćanja kilometara prava brojka zadrži u nekom od kompjutera u kolima.

- Na nama je da kažemo vlasniku podatke koje smo saznali. Na njemu je da odluči o daljoj sudbini tog vozila. Mi smo dužni da policiji prijavimo slučajeve prekucavanja šasija i motora, dok vraćanje kilometraže nismo dužni i nemamo kome  da prijavljujemo - priznaje Gordić.

Naš sagovornik ocenjuje da bi rešenje problema prodavaca koji "šteluju" kilometražu na vozilima trebalo tražiti u strožim zakonskim propisima, kao i u izradi baze tehničkih pregleda, koja bi bila na nacionalnom nivou i kojom bi rukovodio MUP Srbije.

- Korekcija kilometraže nije nelegalni postupak, ali mora jasno da se propišu slučajevi koji će se kažnjavati i kada će se sve to definisati kao prevara. Jedinstvena baza podataka o izvršenim pregledima će to samo dopuniti, jer neće biti moguće da se vara s brojkama. Međutim, za tako nešto je potrebna politička volja, a navikli smo na to da se u ovom sektoru dosta dugo čeka oko nekih rešenja. Novi pravilnik, koji bi uneo novine u servise i pomogao da se prevare kod prodaje polovnih automobuila svedu na minimu, zasad je samo u najavi i već dosta dugo čeka na objavljivanje - podseća Gordić.

Petar Stakić, portparol sajta Polovniautomobili.com, navodi da prevara s brojačem kilometara nije posebnost našeg tržišta polovnjaka. Američka nacionalna agencija za sigurnost u saobraćaju NHTSA (National Highway Traffic Safety Administration) procenjuje da svake godine kupci polovnih automobila u SAD gube četiri milijarde dolara zbog ove prevare i da se u proseku kilometraža vraća na oko pola miliona polovnih automobila godišnje. U EU, i pored visokih zaprećenih kazni i rigorozne kaznene politike, situacija nije nimalo ružičasta. Prevara je široko rasprostranjena, a procene o šteti variraju od pet pa sve do 10 milijardi evra godišnje.

- Rešenje za ovaj problem je aktivnije učešće države kod ovakvih prevara. Međutim, kod nas je uvek nešto preče pre tih "malih" problema s kojima se susreću građani, pa je tako i ovaj još nerešen. Nakon države, borbi protiv prevaranata doprinela bi i bolja platežna moć građana, pa kupci ne bi morali da kupuju "problematične automobile", već bi sa sigurnošću pazarili kod dilera koji uz automobil daju i garanciju - kaže on.

Stakić navodi da je upravo garancija auto-dilera jedna od predostrožnosti koju bi kupci trebalo da koriste pri kupovini, jer je to sigurnija varijanta da ne budu prevareni.

- U većini slučajeva, legalni prodavci koji ne vrše korekciju kilometraže imaju i nešto veću cenu svojih vozila. To ne znači da zarađuju, već samo da rade legalno. Međutim, zbog  manjka novca kupci se često opredeljuju za jeftinije varijante i na taj način često budu meta prevare - kaže on.

Inače, u razvijenim zemljama nemaju mnogo razumavanja za ovakve prevarante, pa ih redovno hapse i podižu optužnioce protiv njih.

- U Nemačkoj je u martu 2011. sprovedena jedna velika racija, kada je policija ušla u nekih 150 servisa. Tom prilikom, uhapsili su 26 osoba i zaplenili 300 automobila. Tamo je zakonom zabranjeno vraćanje kilometraže i preti zatvorska kazna do godinu dana. Takođe, zabranjeno je i reklamiranje softvera koji služe za vraćanje kilometraže - navodi Stakić.

Za razliku od Nemačke, kod nas još niko nije odgovarao za vraćanje kilometara na satu, a ostaje da se vidi dokle će to stanje trajati i do kada će se prevarantima dopuštati da varaju kupce i ujedno da uzimaju posao ovlašćenim i legalnim auto-dilerima. Dok se to ne desi, kupcima polovnih automobila ostaje nada da će imati sreće i da neće ubrzo nakon kupovine njihov auto završiti na nekom od auto-otpada.

(I. Mitkovski / Foto: Printskrin)