SMRT TRŽNIH CENTARA: Nekada elitni lokali prazni, šoping molovi preuzeli kupce (FOTO)

Više od polovine izloga u brojnim tržnim centrima širom Beograda su prazni, oblepljeni oglasima za izdavanje ili prodaju, prekriveni starim novinama ili pak potpuno napušteni. Garderobu i ostalu robu gotovo da niko više ne kupuje u tim tržnim centrima.

Pre više od deset godina "Čumićevo sokače" i "Staklenac" bili su prestižni centri, a kupovina u njiima bila je stvar statusa. Danas su poluprazni, a u njih se više svraća "slučajno".

"Čumićevo sokače" sagrađeno je pre više od dvadeset godina. Krajem osamdesetih lokal u "Čumiću” koštao je 10.000 maraka po kvadratnom metru. Danas se ceo lokal može kupiti za 10.000 evra, dok se lokal od dvadesetak kvadrata izdaje za 200 evra.

Ipak ni uslovi u "Čumiću" nisu kao što su nekad bili. U pojedinim lokalima voda nije nikad ni priključivana, a struju seku čim zakasne sa plaćanjem.

- Iznajmljujem lokal za 200 evra i to mi se jedva isplati. Pritom nema vode, cevi su tu, ali voda nikad nije priključena - kaže poslodavac u "Čumiću".

- Svi zatvaraju, kriza je. Ovi dole lokali koštaju po 200, a na spratu možete da iznajmite i za 150 evra. Al' kriza je, dete, niko ne kupuje, ne isplati se držati lokal ovde - kaže najamnica radnje koja se bavi trikotažom, i dodaje da je za pet godina cena rente znatno pala.

Jedna od retkih prodavačica u Čumiću dodaje i da je pre pet godina lokal iznajmljivala za 800 evra, a danas plaća 200.

Poslednji pokušaj da se "Čumić" oživi pre nekoliko godina započeli su mladi kreatori, koji su tu iznajmili prostore. Njihova iskustva su različita, ali do danas su tamo ostali samo oni koji imaju neki način sponzorisanja ili dugogodišnju klijentelu.

Tržni centar "Staklenac" sagrađen je 1989. godine. Trenutno u njemu radi desetak radnji. Sve ostale su potpuno prazne. Na većini lokala čak ne stoji ni oglas za iznajmljivanje. Treći sprat ima samo jednu radnju koja radi, dok oko 400 kvadrata zvrji prazno. Cena rente je pet evra po kvadratu.

Jedan od radnika u "Staklencu" kaže da nije stvar samo u krizi, već i u našoj alavosti.

- Ovaj prostor ima 220 kvadrata, gazdarica ga je iznajmljivala za 2.000 evra salonu za masažu. Međutim, kad je videla da ljudima ide posao, podigla im je rentu na 3.000, a oni su se, naravno, pokupili i otišli. Sad već dugo ne može da izda ni po ceni od pet evra po kvadratu - kaže on, i dodaje da ako iznajmljujete lokal ovde ni slučajno ne nudite više od pet evra.

Najmlađi -  "Stankom centar" otvoren je sredinom devedesetih, ali više ni ne posluje kao trgovinski centar. U celom objektu danas radi oko 15 lokala i pored jedne prodavnice pirotehnike svi ostali lokali predstavljaju poslovne prostore.

Dok je najam lokala pre desetak godina na ovoj lokaciji koštao i do 800 maraka, danas retko koji vlasnik "izvuče" 200 evra za zakup lokala od 20 kvadrata. Takođe, u zavisnosti od toga da li je lokal na spratu ili do ulice - i cena se znatno menja. Tako lokal do ulice od dvadeset kvadrata košta isto koliko i lokal od 60 kvadrata koji se nalazi iznad njega - 200 evra.

Zanimljivo je da ni kineski centri ne posluju bolje. S početka krize, veliki broj ljudi kupovao je po kineskim buticima zbog mnogo nižih cena u odnosu na drugu uvoznu robu. Međutim, u poslednjih pola godine i butici sa kineskom robom se zatvaraju.

Na Banovom brdu, u Požeškoj ulici, najveća kineska prodavnica zatvorena je krajem prošle godine. Iz susednog kafića kažu da su se gazde celu poslednju godinu žalile kako im slabo ide i kako više niko ne kupuje, kao i da su češće bili u minusu, nego što su zarađivali.

Malo je tržnih centara pak uspelo da preživi. Među njima su TC "Banjica" i TC "Vidikovac". Takođe, iako sa problemima i samo poslednjim spratom koji je skoro prazan i dalje dobro posluje i TC "Piramida".

Danas se takozvana "kupoholičarska" slika može videti jedino u velikim šoping molovima "Ušće", "Delta siti", "Zira" i "Novi Merkator", a kao razlog kupovine na ovim mestima Beograđani navode da sem mnogo većeg izbora garderobe, ovi tržni molovi predstavljaju takozvana "mesta zabave” - tu su jeftini restorani, igraonice u kojima se mogu ostaviti deca dok roditelji kupuju kao i drugi brojni zabavni sadržaji.

(M. Batinić / Foto: Marko Todorović)