PRISTUPAČNO NEBO: Da li su lou kost letovi zaista jeftiniji?

Lou kost kompanije sve su prisutnije u Srbiji. Trenutno u našoj zemlji posluje 13 takvih avio-kompanija, a početkom aprila sa radom će početi još jedna. Iako je primarna ideja tih preduzeća da za što manje novca prevezu putnike, kada se svi usputni troškovi saberu, neretko ispada da je putovanje skuplje nego sa regularnim avio-kompanijama.

Mada su karte u svojoj osnovici znatno jeftinije, kvalitet putovanja, kao i mnogobrojne peripetije koje treba obaviti  kako bi se došlo do konačnog odredišta, ovaj način putovanja još ne čine preterano popularnim u Srbiji.

Prvi preduslov da preko ovih kompanija putujete jeftinije jeste da rezervišete karte nekoliko meseci ranije, što znači da dobro razmotrite plan letova. Recimo, kartu do Londona možete kupiti za 3.512 dinara, ali tek za let 17. maja. Sve pre toga je mnogo skuplje, skoro kao da idete regularnim, velikim avio-kompanijama. Najjeftiniji let do Malmea u Švedskoj možete rezervisati za 12. mart, i to po ceni od 2.630 dinara. U cene karata uračunate su i aerodromske takse.

Kako bi smanjile troškove, lou kost kompanije svoje putnike lišavaju svakog luksuza. U avionu nema besplatne hrane ni pića, ne postoji biznis klasa, nema audio i video tehnike, a karte se kupuju isključio putem interneta.

Sledeći način na koji ove kompanije štede novac jeste korišćenje alternativnih aerodroma, na kojima je znatno niža taksa. Tako najveći broj letova lou kost kompanija u Londonu sleće na aerodrom "Luton". Ako se dobro ne raspitate, nećete znati da je taj aerodrom udaljen punih sat vremena voženje kolima od centra Londona.

Takođe, trebalo bi da pogledate kada avion sleće u London, odnosno kada kreće ka Beogradu. Većina letova lou cost kompanija pada u gluvo doba, kada gradski prevoz ne ide, pa vam ne preostaje ništa drugo nego da platite taksi do konačnog odredišta. To je na cenu karte u proseku još 30-40 evra.

Još jedna od karakteristika ovih kompanija na koje se putnici žale jeste veličina prtljaga. Nošenje prtljaga se kontroliše na aerodromima, i ne može se poneti više od propisane količine. Besplatan je jedan ručni prtljag do 55 x 40 x 20 cm, koji nije teži od 10 kg. Svaki veći prtljag plaća se oko 40 evra.

S druge, lepše strane, pojavom lou kost kompanija putovanje avionom postalo je pristupačno mnogo većem broju putnika nego što je to bilo moguće kada su avio-saobraćaj obavljali redovni avio-prevoznici, najčešće nacionalne avio-kompanije.

U Evropi posluje veliki broj lou kost kompanija. U Londonu posluje njih 35, u Pragu dvadesetak, a u Rimu oko 30. U Beogradu su pre tri godine poslovale svega četiri lou kost kompanije, a danas ih je čak 13. To su "Wizz air", "Wind Jet", "Skay Work", "Pegasus Airlines", "Norwegain Air Shutte", "Germanwings", "Fly Niki", "Fly Dubai", "Cimber Sterling", "Air valle", "Air Baltic", "Aerosvit", "Aegean Air". Od 15. aprila trebalo bi sa radom da počne i britanska kompanija "Easy Jet".

U Srbiji su za potrebe civilnog avio-saobraćaja otvorena samo dva aerodroma - "Nikola Tesla" u Surčinu i ”Konstantin Veliki" u Nišu. Lou kost tržište traži alternativne aerodrome i sve češće se pominje da će vojni aerodrom u Batajnici biti prilagođen uslovima i stavljen u službu civilnog saobraćaja.

Najveći broj "jeftinih" avio-kompanija leti na relaciji Beograd - skandinavske zemlje, ili pak lete samo na jednoj liniji, dok tek poneka kompanija, poput "Vizera" ima letove do najvećih gradova Evrope.

U svakom slučaju, koristeći neku od ovih kompanija možete direkto odleteti iz Beograda do Berlina, Londona, Drezdena, Beča, Minhena, Hamburga, Lajpciga, Kelna, Ciriha, Štutgarta, Osla, Stokholma, Malmea, Pariza, Milana, Rima, Palme de Majorke, Hamburga i drugih gradova.

Sve avio-kompanije koje posluju u Srbiji, kao i većina u svetu, koriste internet kao jedini način za kupovinu karata. Prilikom kupovine, ime vlasnika kartice ne mora biti isto kao ime na karti, što znači da neko može kupiti kartu umesto vas.

Nije loše da kad kupujete kartu znate i sledeću činjenicu - avio-kompanije koje imaju česte letove najčešće vam samo prodaju kartu, ali je ne rezervišu. To znači da se može dogoditi da na ulasku u avion morate da primenite tehnike ulaska u gradski prevoz, jer se može dogoditi da bude prodato više karata, pa ko ne stigne da se "ugura" često je primoran da sačeka sledeći let.

(M. Batinić)