Ispovest prijatelja balkanskog Hanibala Lektora: Goran nije zver, potrebno mu je lečenje!

Nakon objavljivanja priče o Goranu Kotoranu, zatvoreniku iz KPZ Foča u Bosni i Hercegovini, redakciji se javio njegov prijatelj iz detinjstva, koji je hteo da otkrije i drugu stranu priče o Kotoranu, o kojoj javnost malo zna.

Predrag Đ, koji je odrastao zajedno za Kotoranom, tvrdi da je u detinjstvu i ranoj mladosti Goran bio sasvim normalan dečko, perspektivan sportista i da je ubistvo oca u kafiću u Kozarskoj Dubici preokrenulo njegov život. Od tog dana, prema rečima našeg sagovornika, sve je pošlo po zlu.

- Reč je o momku koji je imao jako teško i loše detinjstvo. Njemu je otac, pokojni Dušan Dujo Kotaran, bio jedina nada za normalan život. Želeo je da od njega napravi sportistu, tačnije rukometaša. I išlo je to kako je trebalo. Goran je igrao čak i u banjalučkom Borcu. Imao je šut, imao je igru još kao dete. Jednom prilikom na treningu njegov otac je bio u bloku. Mali Goran je pucao preko njega. Lopta je prošla blok i mene, koji sam bio na golu, i pogodila me je u desnu nogu, u butinu. Noga me je bolela čitav dan, a modricu sam imao sedam dana. Takav je šut imao. Otac se iznervirao zbog njega, prekinuo je igru i dugo je vikao na njega - kaže naš sagovornik.

On otkriva da ga je upravo otac naučio da zavoli i da vrhunski igra rukomet jer je bio majstor u tom sportu. U mladosti je jednom prilikom imao ponudu da potpiše za švajcarski Bazel, ali Dubica, rukometni klub u kojem je igrao, nije mu dala da ode.

- Međutim, decembra 1999. godine sve je pošlo po zlu. Kada je Dujo ubijen u svom kafiću, malom Goranu se srušio svet. Ubijena je bila jedina nada koja je mogla da ga izvede na pravi put. On je prisustvovao ubistvu i stajao je pored mrtvog oca. Taj prizor je Gorana okrenuo na drugu stranu života. Više mu ništa nije bilo važno - kaže naš sagovornik, pa nastavlja:

- Odlazeći u Švedsku kod majke, bez autoriteta, bez kontrole, kreće da upada u probleme, koji se samo nižu i postaju sve veći. Posle optužbe za ubistva u Švedskoj, zatvaraju ga nakratko u duševnu bolnicu, a onda ga deportuju u Bosnu. Međutim, uprkos medicinskom nalazu o mentalnoj bolesti, njega nakon povratka puštaju na slobodu i bilo je pitanje dana kada će se desiti nova nesreća. Tako je i bilo. Da su država i njeni nadležni organi uradili nešto i smestili ga na lečenje, pomenuta ubistva u Dubici se ne bi desila – smatra naš sagovornik.

On otkriva da je Goran bio u teškom psihičkom stanju nakon povratka iz Švedske. Bio je labilan, koristio je narkotike i zlostavljao je svoju babu.

- Usledilo je ubistvo, presuda i upućivanje na zatvorsku kaznu. U zatvoru je od 2006. Pitam se da li će izdržati celu kaznu. On je sada skoro invalid na jednu nogu. Mediji, iako je stanje veoma teško, sve pogoršavaju i preuveličavaju. Prave od njega životinju, manijaka, nekakvu zver u ljudskom obliku, što on nije. Uveren sam u to da bi se u slučaju pravilne medicinske pomoći potpuno revitalizovao. Pustite ga da odsluži svoju kaznu. Njemu se mora dati šansa da se leči - poručuje drug Gorana Kotorana.

Podsetimo, Kotaran, osuđeni masovni ubica iz Dubice u Bosni i Hercegovini, 2006. godine osuđen je na 16 godina robije, a kaznu izdržava u KPZ Foča. Iako ima velikih zdravstvenih problema s nogom, prava je opasnost za sve u svojoj okolini. Njega se plaše i osuđenici i čuvari i obični ljudi koji dođu u posetu, a zovu ga Hanibal Lektor.

(I. Mitkovski / Foto: Nezavisne; Jan Wirden)