Od 51 najprometnije železničke stanice na svetu, samo šest NIJE u Japanu! (FOTO)

  • 4

Toplo letnje veče, avgust početkom devedesetih. Dok nervozno gasite cigaretu na Glavnoj železničkoj stanici u Beogradu, čekajući da dođe voz koji je za Bar trebalo da krene dva sata ranije, slušate ogorčenog čoveka pored sebe koji svom prijatelju priča o japanskom mašinovođi koji je izvršio harakiri nakon što je njegov voz zakasnio dva minuta u polasku.

Sada, dvadeset godina docnije, situacija nije nimalo bolja.

U svetu, za razliku od Srbije, ljudi mogu da se oslone na železnički saobraćaj: ne samo zbog činjenice da je tačan kao švajcarski sat, već i zbog njegove brzine, pouzdanosti i pristupačne cene.

Kao primer da je situacija u Japanu antitetički postavljena u odnosu na Srbiju, dolazi jedan neverovatan podatak koji dokazuje dve stvari: prvo, da se Zemlja izlazećeg sunca snažno oslanja na svoju železnicu, i drugo, da je ovaj oblik transporta ključan za razvoj ekonomije.

Na Top listi 51 najprometnije železničke stanice na svetu, samo šest se NE nalazi u Japanu! Prva koja nije u ovoj državi je tek na 24. mestu (Pariz Sever). Pored pariske, tu su i glavna stanica u Tajpeju na Tajvanu, Šetele u Francuskoj, Termini u Rimu, Hamburška železnička stanica u Nemačkoj i glavna stanica u Cirihu, u Švajcarskoj Konfederaciji.

Sve ostale, sve do jedne, nalaze se u domovini Jukija Mišime i 47 ronina!

Sve da ih nabrajamo ne bi imalo smisla, i malo će vam značiti, ali navešćemo one koji se nalaze u prvih pet.

Stanica u Jokohami, u prefekturi Kanagava, nalazi se na petom mestu, a godišnje opsluži 760 miliona ljudi. Na četvrtom mestu je stanica Umeda u Osaki, kroz koju godišnje prođe 820 miliona.

Na prva tri mesta našle su se tri tokijske stanice. Na trećem mestu je Ikebukuro (910 miliona), na drugom Šibuja (milijardu i 90 miliona) i konačno na prvom mestu stanica u Šinđukuu, poslovnom srcu Japana, koja godišnje opsluži frapantnih milijardu i 260 miliona putnika.

(M. B. / Foto: Wikipedia)

Video: U poslednjoj ulici Beograda kao na Pančićevom vrhu: Iz kuće na sankama ili peške

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Alex

    30. januar 2013 | 17:14

    Blago receno zabrinjavajuce stanje u Srbiji.Zemlja koja cvrsto pretenduje zadnjih 13 god. da postane KANDIDAT za clanstvo u EU.Izvinite a sa kojim argumentima i pravom mi to trazimo!Svako ko je makar jednom u zivotu bio u nekoj od zemalja zapadne evrope dobro zna da je zeleznica od klucnog znacaja za ekonomiju jedne drzave, kvalitet zivota njenih gradjana.Dacu vam primer: bio ja do faksa u Bg-u i naravno putujem autobusom "nis ekspresa".Kao student ostvarujem pravo na popust i placam cenu povratne karte na relaciji Nis-Bg-Nis 1885 din.Ne budem lenj posle zavrsenih obaveza na faksu u Bg-u pa odem do glavne zeleznicke cisto da se informisem o ceni povratne karte za voz na istoj relaciji.Cena povratne karte Nis-Bg-Nis oko 1400 din. Pomislim pa zasto ja idem autobusom ali problem nastaje u duzini puta.Relaciju od 220km u jednom pravcu voz prelazi za 9 sati.Naravno direktni ne postoji vec svraca u svako mesto.E Srbijo jadna da si sa takvim odnosom prema gradjanima svoje zemlje! Srbijo stidi se! P.S. tvoj narod

  • vlada

    30. januar 2013 | 18:35

    Gospodine to je malo neozbiljno od Vas sto pisete takve kritike, voznja vozom Bgd.-Nis traje 9 sati. Ako se ne varam mozda neku godinu manje vise ali 1886, ja mislim, prvi voz na istoj relaciji je putovao oko 10 sati. Ipak je to neki napredak Srpske zeleznice. Zar ne. Pozdrav!!!!!!

  • Gradžanin CH.

    30. januar 2013 | 20:12

    Ne mogu da verujem!!! Pa ljudi da li je to moguće? Voz iz Berna do Cirih-Aerodrom ima svakih 30 min i putuje 1:14 min za 135 km. Gde smo mi a gde je evropa.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA