Kućni snimci Eve Braun otkrili ljudsku stranu Adolfa Hitlera (VIDEO)

Luc Beker je rođen u Berlinu, kako sam kaže, tokom đavolske 1941. godine. Taj cenjeni umetnik i filmadžija, sada je u svojim 70-im i živi u Londonu. Rastao je u zastrašujućoj atmosferi rata i bombardovanja.

- Kada bi bomba pala, pritisak vazduha je bio izuzetno visok. Ljudima je tekla krv iz ušiju, očiju i nosa. Ja bih ogluveo. Danas zavidim deci koja rastu bez straha - rekao je Beker.

Kada se 1945. Drugi svetski rat završio, tela vojnika bila su svuda.

- Treći Rajh je na mene ostavio duboki psihološki trag. Bilo mi je zabranjeno da psujem. Sada često stojim ispred ogledala i konstantno ponavljam prostote - smeje se Beker i dodaje da tada misli na Hitlera.

Beker, naime, još od detinjstva misli na Hitlera i o onome što je Firer učinio nemačkom narodu.

Dok je obavljao neka istraživanja za filmove, u Bundesarhivu je naišao na fotografiju Eve Braun koja drži Simensovu kameru.

Žena koja je otkrila "privatno lice" Adolfa Hitlera imala je 17 godina kada ga je upoznala. "Dejt" naslepo je namestio Hitlerov lični fotograf Hajnrih Hofman za koga je Eva Braun radila.

Naime, kada je Hitlerova sestričina Geli Raubal 1931. počinila samoubistvo u njegovom stanu u Minhenu, bilo je potrebno brzo ućutkati glasine i dati Hitleru privatni život. Tada je Hofman došao na ideju. Eva Braun bila je vrlo slična pokojnici, i Hitler je u njoj pronašao utehu. Do kraja 1932. postali su ljubavnici.

Braunova je nastavila da radi sa Hofmanom kao fotograf njegove nacističke stranke. Njihova veza nije tekla glatko. U avgustu 1932. i maju 1935. godine Eva je pokušala da počini samoubistvo, ali je već 1936. bila je u Hitlerovoj potpunoj milosti. No, prema nacističkoj ideologiji, muškarci su bili vođe i ratnici, a žene domaćice, stoga se Adolf i Eva nikada nisu pojavljivali kao par u javnosti, a narod nije znao za njihovu vezu sve dok se rat nije završio.

Nakon što je naišao na fotografiju Eve s kamerom, Beker je posumnjao da postoje video-snimci iz njihovog doma. Snimke je prvo potražio u "Imperial War" muzeju i Nacionalnom filmskom arhivu, ali ih tamo nije našao, baš kao ni u Nacionalnoj arhivi u Vašingtonu.

Godine 1971. suosnivači dokumentarne stanice "Visual Programme Systems" David Patnam i Sendi Liberson pozvali su ga da im bude savetnik pri snimanju dokumentarnog filma o nacistima. Beker je prišao jer kao privatna osoba nije mogao da finansira istraživanje o filmovima Eve Braun. Sada je mogao da prekopa Nacionalnu arhivu SAD uzduž i popreko. Tokom jedne posete Vašingtonu, Beker je otkio nove informacije. U starom vojnom hangaru malo izvan Vašingtona pronašao je nove snimke koje nikad pre nije video.

Začudo, film je bio u boji, a prikazivao je Adolfa Hitlera sa nekolicinom cenjenih nacista kako se sunčaju na terasi u Obersalcbergu. To su zaista i bili kućni filmovi Eve Braun. Snimljeni u Hitlerovoj vikendici u bavarskim Alpima, momenti odišu naivnom nevinošću, pišu novinari "Obzervera".

Na terasi piju kafu i časte se kolačima, zafrkavaju se i poziraju pred kamerom, a Hitler razgovara sa decom svojih kolega. Filmovi Eve Braun mogli bi da promene pogled na život nacističkog vođe jer nisu deo propagande, već prikazuju kakav je zaista bio kao osoba.

- Bio sam toliko uzbuđen, kao da sam napokon pronašao smisao života. Bio sam ljut na naciste, ali sada taj bes mogu da iskažem na pozitivan način. Slika o Adolfu Hitleru više nikada neće biti ista - rekao je Beker.

Istovremeno uz Bekerovo otkriće stvoren je jedan od najboljih dokumentaraca svih vremena - "The World At War", pišu novinari "Obzervera".

Beker je u međuvremenu iskušavao granice tolerancije publike. Njegov dokumentarac sa najboljim insertima snimaka Eve Braun pod nazivom "Svastika" premijerno je prikazan na festivalu u Kanu 1973. Publika je bila zaprepašćena jer je vođa prikazan kao prijateljski nastrojeni ujak, kao figura u odelu sa kravatom koja se pojavljuje na porodičnim okupljanjima.

Produkcijski tim dokumentarca "The World At War" uskoro je čuo za Bekerov materijal i stvorio niz serija, pa su sada i britanski i američki gledaoci dobili drugačiji pogled na Treći Rajh. Nacističke vođe više nisu bili čudovišta već obični ljudi, iako sa mračnom osobnošću.

Beker kaže da mu je na početku bilo bolno da gleda te kućne "uratke".

- Nacisti sada više ne plaše moju psihu. Moje putovanje s tim je završeno - zaključuje on.

(Telegraf.rs / Izvor: Info-ks.net, Jutarnji.hr)