ŽRTVE HOLOKAUSTA: Stradali u Aušvicu oplakani u celom svetu (FOTO)

Preživeli u holokaustu, političari, verski lideri i mnogi drugi obeležavaju danas u Aušvicu i širom sveta Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, svečanim molitvama i upozorenjima da se takve strahote nikada više ne smeju dogoditi.

U znak sećanja na 27. januar 1945. godine, kada je oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, gde je ubijeno više od milion Jevreja i pripadnika drugih naroda pre nego što je oslobođen na današnji dan pre 68 godina, održana je ceremonija u gradu gde je bio taj logor na jugu Poljske.

Ceremonija u gradu Osvjenćim (na nemačkom Aušvic) počela je jutros molitvom za žrtve i preživele u holokaustu u Crkvi Božje milosti, koja se nalazi u blizini nekadašnjeg logora, a glavno obeležavanje sećanja na holokaust održano je ispred spomenika žrtvama.

U okviru ovogodišnje komemoracije, u muzeju Aušvic-Birkenau, danas je otvorena i nova ruska izložba o istoriji ŠSR-a, u znak sećanja na dan kada je, pre 68 godina, Crvena armija oslobodila zarobljenike iz "logora smrti", a postavku je pripremio Centralni muzej Velikog otadžbinskog rata u Moskvi.

Među učesnicima ceremonije u Aušvicu su i predsednik ruskog parlamenta Sergej Nariškin, poljski ministar kulture Bogdan Zdrojevski, bivši zarobljenici, predstavnici sveštenstva i političari iz brojnih zemalja, navode poljski mediji.

Istovremeno, u Varšavi su održane molitve ispred spomenika učesnicima ustanka Varšavskog geta 1943. godine.

Sećanje na žrtve holokausta obeleženo je i u Moskvi, uz paljenje sveća u Jevrejskom muzeju i Centru za toleranciju.

Ruski rabin Berel Lazar pozvao je učesnike ceremonije da nikada ne zaborave strahote holokausta, ma kako bolne bile, a američki predsednik Barak Obama je obećao da će raditi na sprečavanju genocida.

- Odajemo počast sećanju na šest miliona Jevreja i milione nedužnih žrtava čiji su životi tragično uzeti tokom holokausta pre više od 60 godina - rekao je Obama, istakavši da je ova godišnjica "trenutak za akciju".

- Moramo da se obavežemo na odupiranje mržnji i progonu u svim oblicima. SAD, zajedno sa međunarodnom zajednicom, rešene su da stanu na put svakom tiraninu ili diktatoru koji vrši zločine nad ljudima i da ostanu verne principu ''nikada više'' - naglasio je on.

U Vatikanu, papa Benedikt XVI upozorio je, u svojoj nedeljnoj motivi, da "sećanje na ovu ogromnu tragediju, koja je pre svega tako snažno pogodila jevrejski narod, treba za sve da bude stalno upozorenje da strahote iz prošlosti više nikada ne smeju da se ponove".

U međuvremenu, bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je u Milanu, na marginama komemorativne ceremonije, da je fašistički lider Benito Musolini uradio dosta toga dobrog, izuzev "rasnih zakona" u duhu antisemitizma, koji su bili njegova "najveća greška".

Italijanski premijer Mario Monti, koji je prisustvovao ceremoniji u Milanu, istakao je da je "opasnost od antisemitizma i dalje veoma prisutna".

- Moramo biti veoma oprezni i postarati se da ta žarišta koja s vremena na vreme oživljavaju, ne dovedu do tragedija kakve čovečanstvo više ne sme da doživi - rekao je Monti.

Nemačka takođe obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta, paljenjem sveća i polaganjem venaca i cveća na mestima zločina iz Drugog svetskog rata i uz poruku kancelara Angele Merkel da Nemačka ima "večnu odgovornost" za zločine nacista.

Posebna sednica Bundestaga, posvećena žrtvama nacional-socijalizma i Danu holokausta biće održana u sredu, dok je nemački kancelar Angela Merkel u svojoj jučerašnjoj video-poruci pred današnji dan, ukazala da Nemačka "ima večnu odgovornost" za zločine koje su počinili nacisti.

Bivši nemački predsednik Roman Hercog je današnji dan proglasio 1996. nacionalnim danom sećanja na žrtve holokausta.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je, povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust, da se genocid nikada ne sme zaboraviti i da se mora sprečiti da se ponovi.

- Moramo se podsetiti da ovaj zločin nije izvršila grupica pojedinaca - rekla je Ešton, i dodala da su mnogi učestvovali, a još veći broj je tolerisao istrebljenje više od šest miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.

Predsedavajući OEBS-a, šef ukrajinske diplomatije Leonid Kožara, rekao je da je ovaj dan "tužno sećanje na stravičan zločin nad nedužnim ljudima".

U znak sećanja na 27. januar 1945. godine, danas su paljene sveće i na ceremonijama u Londonu i Nacionalnoj memorijalnoj botaničkoj bašti u Stafordšajeru u Engleskoj.

U međuvremenu, britanski liberalni poslanik Dejvid Vord izvinio se zbog toga što je optužio Jevreje u Izraelu da "svakodnevno vrše zločine nad Palestincima".

Britanski premijer Dejvid Kameron je na Tviteru napisao da se "na današnji dan treba setiti svih nedužnih žrtava holokausta i posvetiti se borbi protiv svih oblika rasizma i predrasuda".

Dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN, koja se rukovodila potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

(Telegraf.rs / Tanjug)