ISTORIČAR: Draža Mihailović se nije borio protiv okupatora!

Pred Višim sudom u Beogradu svedočenjem istoričara Branka Latasa nastavljen je postupak za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini generala Dragoljuba Draže Mihailovića.

Latas, koji je u Višem sudu Beogradu saslušan na predlog SUBNOR-a, rekao je da u krivičnom postupku protiv Mihailovića ne zna mnogo, ali da je tokom svog rada u Vojno-istorijskom institutu došao do "zaključka da je četnički pokret kolaboracionistički, a nikako antifašistički".

- Mihailović nije izdao nijednu naredbu za borbu protiv okupatora - naveo je svedok i dodao da kao laik u pravnoj materiji ne može da komentariše pravna pitanja u vezi sa suđenjem Mihailoviću.

Ispričao je i da je Mihailović 28. oktobra 1941, na sastanku s Nemcima u mestu Divci, ponudio da se četničke snage okupatoru stave na raspolaganje u borbi protiv komunista.

Upitan kako objašnjava poternicu koju su Nemci raspisali 1941. za Mihailovićem, Latas se u odgovoru pozvao na Mihailovićeve reči da su to marifetluci.

On, međutim, nije mogao da odgovori na pitanje predsednika Sudskog veća Aleksandra Ivanovića da li je u izveštajima iz Vašingtona i Londona našao podatke u kojima se konstatuje saradnja pripadnika Mihailovićevog četničkog pokreta s Nemcima, ubistva Muslimana i saradnja sa ustašama.

- U engleskom izveštaju konstatovano je da je nad Muslimanima bilo zločina, jer je Turska reagovala kod vlade Velike Britanije da se zločini nad Muslimanima zaustave, pa je vlada Velike Britanije u svojim izveštajima i preko (predsednika vlade u egzilu) Slobodana Jovanovića tražila od Mihailovića da to prestane - rekao je Latas koji će nastaviti izlaganje 22. februara.

Sud je najavio da će odluku o rehabilitaciji Mihailovića doneti pisanim putem.

Prvi osnovni sud u Beogradu proglasio je Mihailovića mrtvim posle gotovo 60 godina, a kao datum njegove smrti odredio je 31. jul 1946.

Međutim, podnosioci zahteva za rehabilitaciju i utvrđivanje smrti nisu zadovoljni tom odlukom, jer dovodi u sumnju činjenicu da je streljan 17. jula 1946. godine i izjavili su žalbu.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.