Sve više porodica u Srbiji živi od jedne plate

Sve više domaćinstava u Srbiji preživljava od samo jedne plate ili penzije. Poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se 7.389.107 stanovnika prehranjuje od skromnih prihoda koje kući donosi 1,7 miliona zaposlenih i još toliko penzionisanih.

- Tačan broj izdržavanih lica znaće se u aprilu kada se obrade rezultati poslednjeg popisa stanovništa, ali se već sada može zaključiti da će njihov udeo u ukupnom stanovništvu biti još veći nego ranije - kaže Ljiljana Đorđević iz RZZS.

Poslednji podaci pokazuju da u ukupno 2.521.190 domaćinstava samo u 1.054.598 nema izdržavanih lica. U 721.922 slučaja glava kuće se brine najmanje o još jednom članu, u 497.800 o još dvoje, u 177.891 o najmanje troje, a u 68.979 o četiri ili više srodnika. I rezultati ankete o radnoj snazi, urađeni krajem prošle godine, pokazuju veliku zavisnost nezaposlenog stanovništva od onih koji nešto privređuju, ali i sve "neobičniju" srazmeru kućnih prihoda. Sve veći broj porodica oslanja se na penzije i na socijalne pomoći.

- Pred sam početak ekonomske krize, gotovo polovina svih troškova u domaćinstvu nadoknađivala se od plate, dok danas zarade učestvuju sa tek 43 odsto ukupnih prihoda. S druge strane, penzije danas učestvuju sa čak 37,3 odsto, dok su pre pet godina dostizale jedva 27 odsto - računaju u RZZS.

Ovakva finansijska slika, kako ocenjuje Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, posledica je ne samo globalne krize i sve većeg starenja stanovništva, već i "kapitalizma, u koji smo ušli sasvim nepripremljeni".

- Radnik je danas poslednja rupa na svirali, kojeg gazde u slučaju, ako im je potreban, angažuju za male pare, a čim postane suvišan, lako ga se otarase. Istovremeno, u uslovima ekonomske krize, država ima sve manje prostora da se ponaša kao socijalno odgovorna. Zbog toga je katastrofalan odnos izdržavanog u ukupnom broju stanovništva - navodi Savić.

Profesor Savić zaključuje da, ipak, najveći danak plaćaju mladi, koji sve duže ostaju pod istim krovom sa roditeljima i sve se duže oslanjaju na njihovu pomoć.

- Potpuni je paradoks da danas roditelji izdržavaju svoju odraslu decu, umesto da je obrnuto, i da penzioneri sve više finansijski pomažu svojim ukućanima jer su njihova primanja skromna, ali redovna - ističe Savić.

Da nam se loše piše, smatra i Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata.

- Trećina radno aktivnog stanovništa nije zaposlena, a oni koji jesu dobijaju plate na nivou Albanije i Makedonije. Prosečna plata je 43.000, a potrošačka korpa 50.000 dinara. Sa takvim prihodima je nemoguće živeti na iole pristojnom nivou, a mi smo prinuđeni da prehranjujemo čitavu porodicu - kaže Cvetanović.

RADI TEK SVAKI TREĆI

Podaci iz poslednje ankete o radnoj snazi pokazuju da je u našoj zemlji 6.272.286 građana sposobnih da samostalno zarađuju novac. Ipak, to čini (legalno, ali i na crno) tek njih 2.299.068. U ovom času njih 665.474 traže posao, dok više od dva miliona to i ne pokušava bilo zbog starosti, bolesti ili nedostatka vere da će ga naći.

SVE ODE NA HLEB

Srpska prosečna porodica ima tri člana, a u njoj su prihodi od zarada 22.716 dinara mesečno, a od penzija 19.398. A samo na hranu u prosečnom domaćinstvu se mesečno potroši 22.072 dinara.

(M. R. / Izvor: Večernje novosti / Foto: Ilustacija)