TOLKINOVA SRBIJA: Sukob hobita iz Vojvodine i Orkova sa Kosova (FOTO)

Simon Zečević, autor krajnje inventivno osmišljene geografske karte na kojoj je Srbija predstavljena kao legendarna Srednja zemlja iz čuvene Tolkinove trilogije “Gospodar prstenova” napravio je sjajan posao na Fejsu!

Retko ko nije šerovao ovaj interesantan poduhvat, u kojem je podela naše lepe Srbije napravljena na osnovu prilično zapetljanih istorijsko-društvenih previranja u socijalno šarenolikoj Tolkinovoj zemlji.

Pa, krenimo od podnožja karte, ili bolje reći “in medias res”… Sasvim očekivano, Kosovo je predstavljeno kao “Mordor”, legendarno stecište fizički i karakterno odurnih Orka (armije sledbenika mračnih sila) i centar boravišta mračnog gospodara Saurona, nosioca prstena, koji se, gle čuda, u zanosu gordosti i nerealnih ambicija spremao da osvoji ceo svet!

U realnoj analogiji, “Mordor” bi bio nešto kao “ženina spavaća soba, u koju pijan ulaziš u pola tri ujutru”… Sada su svima stvari možda jasnije!

Kada smo već kod ovog dela mape, ne možemo da ne primetimo da baš u ovom geografskom regionu sasvim neočekivano fali “Kleta gora”, najdublji centar neprijateljske sile, u kojem je prsten konačno uništen.

No, nagađanja o tome gde bismo ga mogli umetnuti, više su nego očigledna, stoga Zečeviću i ne zameramo mnogo na ovom propustu.

Jug Srbije predstavljen je kao “Gondor”. Ne, nije u pitanju naziv neke egzotične afričke ptice…

Reč je o “Kamenoj zemlji”, koja se prema imaginaciji oca epske fantastike Džona R. R. Tolkina nalazila na granicama “Mordora” (Kosovo) sa kojim je bila u dugogodišnjem ratu. Interesantna paralela Simona Zečevića, tim pre što se na nju može gledati i kao na svojevrsnu anticipaciju.

Naime, prema trilogiji, na samoj liniji razdvajanja dve zavađene oblasti bila je izgrađena druga kula − “Kula izlazećeg meseca”, koju su 2002. godine Trećeg doba konačno osvojile Sauronove sluge, kada je preimenovana u “Kulu crnih čini”. Dodaćemo samo još to da je kao razlog poraza naveden − rodbinski razdor. Što bi neki političari rekli, razmišljajte o skrivenom značenju.

Dalje, prema Zečevićevoj zamisli, zapadna Srbija predstavljena je kao “Rovanion” (u prevodu “divlja zemlja”), a “Rohan” (u prevodu “zemlja konja”), tačnije Zečevićeva centralna Srbija zapravo je severna granica Gondora (jug Srbije) i njen saveznik u borbi protiv zajedničkog neprijatelja Mordora (Kosovo). To je plodna zemlja niske trave, naseljena konjanicima Rohirimima.

S obzirom na Zečevićevu analogiju nije zgoreg pomenuti da, nakon što je Aragorn, poslednji potomak drevne kraljevske loze, preuzeo vlast u Gondoru, Rohan i Gondor se čvrsto povezuju.

Krajnje ohrabrujuće… U neposrednoj blizini ucrtana je “Usamljena planina”, na koju je hobit Bilbo Bagins sa ekipom energičnih patuljaka išao kako bi povratio blago, koje im je ukrao zmaj Smaug. Sasvim je suvislo objašnjavati zašto je Zečević smestio u blagorodno srce Šumadije!

Sever karte ostao je rezervisan za bajkovite pejsaže. Romantična putanja između idiličnog “Hobitona” i “Rivendela”, vilenjačkog utočišta i mesta gde je obrazovana “Družina prstena” (u kojoj su osmorica izabrana za saputnike hobita Froda Baginsa) smeštena je u bajkoviti “Šajer”, tačnije Zečevićevu Vojvodinu.

Najčuvenije vojvođansko selo, sudeći po Zečevićevim nacrtima, je ”Hobiton” - skromno hobitsko selo podignuto na Hobiton Brdu, s jednom vodenicom i ambarom na potoku “Voda”. Selo je postalo čuveno, osim po hobitskoj rupi “Torbin kraj”, i po tome što je to zapravo bio dom najproslavljenijeg od svih hobita Froda Baginsa, koji je na sebe preuzeo težak zadatak uništenja Sauronovog prstena.

I šta nakon svega zaključiti, osim da će se prema Zečevićevim prognozama, presudna bitka sa teškim vremenima odigrati na Kosovu, a da će nosioci ideje spasenja uz vojsku iz Šumadije stići iz severne nam Vojvodine.

Živi bili pa videli!

(Katarina Vuković)