MILANSKI EDIKT: Počelo obeležavanje 1.700 godina hrišćanstva

Svečano otvaranje jubileja "Milanski edikt 313 - 2013 Srbija" započeto je danas u Nišu kao rodnom mestu cara Konstantina i biće centralno mesto mnogobrojnih manifestacija obeležavanja jubileja 1.700 godina hrišćanstva, koje će se održavati od 17. januara do 6. oktobra.

Gradonačelnik Niša Zoran Perišić rekao je na konferenciji za novinare, kojom su zvanično otvoreni dani "Milanskog edikta", da je njegov grad počastvovan što može da bude domaćin obeležavanja ovako važnog jubileja.

- Počinje ono što smo željno iščekivali, počinju dani Milanskog edikta, priredićemo jedan pravi spektakl onoga što je Niš nekada predstavljao i onoga što će možda predstavljati - rekao je on.

Episkop niški vladika Jovan kaže da su dani Milanskog edikta najvažniji za sve hrišćane na svetu.

- Ovo je jedan svečani trenutak i možemo se smatrati srećnim da smo ovde gde smo i da prisustvujemo otvaranju ovog velikog  jubileja važnog za sve hrišćane na svetu. Prethodna vlast je takođe kao i ova pomogla organizaciji ove svetkovine, i to moramo naglasiti. Pred nama je praznični ciklus koji ćemo uraditi kroz mnoge projekte i koji će biti upamćeni - rekao je vladika Jovan.

Niš, kao rodno mesto cara Konstantina, biće domaćin centralne manifestacije obeležavanja jubileja hrišćanstva. Ovaj rimski imperator ostavio je značajno kulturno istorijsko nasleđe na ovom području uključujući i čuveni arheološki lokalitet "Medijana", za koje neki istoričari tvrde da je bio njegova letnja rezidencija.

Od 17. januara pa sve do 6. oktobra planiran je niz manifestacija u slavu hrišćanstva. Između ostalog, planirana je pozorišna predstava "Konstantin: Znamenje anđela", izložba o ovom rimskom imperatoru, izvođenje opere "Aida" u rimskoj areni antičkog Viminacijuma, da bi proslava bila završena liturgijom poglavara pravoslavnih crkava i velikodostojnika drugih hrišćanskih crkava.

Svečanim koncertom duhovne muzike Hora Sretenjskog manastira iz Moskve, zvanično će početi obeležavanje sedamnaest vekova otkako je rimski imperator Konstantin potpisao Milanski edikt, akt koji je označio prestanak progona hrišćanskih vernika.

Milanski edikt doneli su carevi Konstantin Veliki i Licinije, kojim je potvrđena verska ravnopravnost koju je dve godine ranije ukazom u Nikomediji proglasio car Galerije, ali je ubrzo prekršio, te prestao progon hrišćana koji je trajao maltene tri veka. Osim što su legalizovani, hrišćani su dobili pravo da vrate svoju imovinu koja im je bila oduzeta zbog ispovedanja zabranjene vere.

(D. Z.)