ŽENSKI ČE GEVARA: Holanđanka ratuje na strani kolumbijskih komunista (FOTO)

Tanja je rođena u Holandiji, a kao devojčica je sanjala da bude časna sestra i život provede u čednosti, siromaštvu i poslušnosti. Međutim, igra sudbine dovela ju je u Kolumbiju, gde se pridružila najvećoj militantnoj gerilskoj grupi i već punu deceniju izbegava vazdušne napade vladinih trupa, podmeće eksploziv i provodi dane marširajući kroz kolumbijske džungle i planine.

Nejmejer, koja je u Revolucionarnim oružanim snagama Kolumbije (Fark), poznata i pod imenom Aleksandra Narinjo, član je delegacije pobunjenika koji u Havani vode pregovore sa kolumbijskom vladom i pokušavaju da postignu dogovor, kako bi se 50 godina dug konflikt konačno završio.

U ratu u Kolumbiji do sada je poginulo desetine hiljada ljudi, dok je jedna desetina stanovništva interno raseljena.

Ova Holanđanka sada boravi u ekskluzivnom predgrađu Havane, El Lagitu, sa još 29 članova pregovaračkog tima Farka. U intervjuu za britanski "Gardijan" ona je pokušala da se ogradi od popularnosti koju je stekla, pre svega zahvaljujući neobičnom načinu na koji je pristupila Farku.

- Ja nisam zvezda, ja sam samo još jedan borac u gerili - kaže Tanja.

Međutim, njena priča je malo drugačija u odnosu na preostalih 9.000 boraca Farka, koji su uglavnom regrutovani iz siromašnih porodica iz udaljenih seoskih područja Kolumbije.

Nejmejer je rođena u porodici srednje klase u holandskom gradu Denekampu, blizu granice sa Nemačkom, i imala je poprilično komforan život.

- Kao mala maštala sam o tome da postanem časna sestra, jer sam odgojena u katoličkoj porodici. Međutim, kada sam krenula u školu pojavile su se prve sumnje po pitanju vere i postojanja Boga uopšte. Do fakulteta sam već postala zakleti ateista - kaže Nejmejer.

Godine 1998. Tanja se u potrazi za praksom i avanturom javila na oglas, koji je pronašla u univerzitetskim novinama, a u kome se tražio nastavnik engleskog jezika u jednoj privatnoj školi u kolumbijskom gradu Pereiru.

Pre nego što je došla u Kolumbiju, Nejmejer kaže da nije znala ništa o Farku i sukobu koji je tada bio na vrhuncu. Gerilci su u to vreme vršili masovna kidnapovanja po celoj zemlji, napadali vojne baze i uništavali infrastrukturu, dok je suprotstavljena levo orjentisana paramilitarna grupa vršila masakr nad civilima.

Nejmejer se priseća da je, kada je prvi put otišla na razgovor u kolumbijsku ambasadu, služdenik pitao: "Gospođice, da li ste svesni da se u našoj zemlji vodi rat?"

Tek kada je stigla u Kolumbiju saznala je nešto o socijalnoj nejednakosti u društvu i Farku. Prema nekim proračunima 52 odsto obradive zemlje nalazi se u posedu 1,5 odsto zemljoposednika, a glavni cilj Farka je borba za socijalnu ravnopravnost.

Po završetku prakse vratila se kući u Holandiju, međutim, 2002. ponovo se našla u Kolumbiji. U međuvremenu su pregovori između kolumbijske vlade i Farka propali, a tadašnji predsednik Alvaro Uribe, propagirao je novu, poprilično konzervativnu bezbednosnu politiku.

Nejmejer se priključila Farkovoj mreži urbanih gerilaca u Bogoti i učestvovala u bombaškim napadima na policijske stanice i mrežu javnog prevoza. Za te zločine optužena je i pred kolumbijskim sudom. Nakon toga pozvana je da se priključi borbenim redovima Farka, gde je dobila pušku i uniformu. Obuka u trening kampu podrazumevala je višednevne marševe kroz neprobojnu džunglu, što joj je umalo slomilo volju, ali njena upornost i revolucionarni zanos impresionirali su komandante.

Više od decenije kasnije kod Nejmejer jedva da se može osetiti britanski akcenat, odlično govori španski i barata kolokvijalizmima i frazama kolumbijskih seljana. Ona ističe da nikada nije zažalila zbog odluke koju je donela i života koji vodi.

- Ja sam deo oružanog pokreta, a oružje ubija. To niko ne poriče. Ono što meni najteže pada je pogibija mojih saboraca.

Nejmejer je bila prisutna kada je vrhovni komandant Farka Horhe Brikenjo, poznat i kao Mono Hohoi, stradao u vazdušnom napadu na njihov kamp.

- Čula sam brujanje helikoptera, a onda su nas zasuli bombama. Pomislila sam ovo je kraj, ovde se sve završava. Kada su pale prve bombe Mono je povikao ´Skloni ljude odavde!´, bile su to njegove poslednje reči - kaže prisećajući se tog događaja iz 2010.

Jedino što joj još teško pada u ovom gerilskom životu je razdvojenost od porodice, kontakt sa njima bio je sporadičan. Tek 2005. njenoj majci je bilo dozvoljeno da je poseti u pobunjeničkom kampu, pošto je žena pre toga letela helikopterom po zemlji i dozivala ćerkino ime preko megafona. Nejmejer nije želela da otkrije da li se tokom boravka u Havani sastala sa porodicom.

Iako je ona najpoznatija medijima, Nejmejer tvri da nije jedini stranac u Farku i da je sretala Ekvadorce, Venecuelance, Brazilce i neke Evropljane.

- Moj slučaj nije jedinstven. Ovo je istorijski trenutak kada se kapitalizam multinacionalizuje, a ekonomija globalizuje, međutim i borba protiv njih postaje globalna, takođe - ističe Nejmejer.

Da je pristupila Farku prvi put je procurilo u javnost 2007. kada su vladine trupe, posle jednog bombaškog napada, pronašle njen dnevnik u napuštenom pobunjeničkom kampu. Njen ratni dnevnik otkrio je revolucionarni zanos Holanđanke, ali i nostalgiju za kućom, kao i dvoumljenje zbog pridruživanja trupama.

- Ukoliko Fark ispuni svoj cilj i dospe na vlast, da li će devojke mojih saboraca voziti Ferari, imati silikonske implantate i jesti kavijar - napisala je tada u dnevniku Nejmejer.

Ona je 2003. godine izabrana od strane Farka da bude prevodilac trojici američkih vojnika, koji su zarobljeni nakon što je njihova letelica bila oborena na teritoriji koju je držao Fark.

Nejmejer se priseća da joj je jedan od talaca, Mark Gonsalves, tada rekao: "Vlada moje zemlje može da vas zbriše za manje od šest meseci, samo ako to bude želela". Ona mu je odgovorila da bi u tom napadu stradao ne samo Fark već i Amerikanci.

Gonsalves koga je kolumbijska vojska spasla 2008, izjavio je kasnije za "Majami Herald" da je strahovao od Holanđanke i da je ona „pravi terorista“.

Međutim, Nejmejer kaže da je uprkos teškim razgovorima koje su vodili, osetila sažaljenje prema taocima.

- Ako je meni, koja sam bila tamo dobrovoljno, život u džungli bio težak, mogu tek da zamislim kako je bilo njima koji nisu birali taj život.

Uz optužbe sa kojima se suočava u Kolumbiji, Nejmejer je sada i u SAD osumnjičena za učešće u otmici američkih vojnika.

Fark je optužen za neselektivno ubijanje civila, prisilno regrutovanje i otmice. Međutim, Nejmejer se ne miri sa tim i ističe da gerilci nisu zločinci.

- Mi smo žrtve ovog rata - kaže ona, uprkos hiljadama civila koji su stradali u Frakovim akcijama.

Uprkos teškom životu pobunjenika, posle mesec dana provedenih u prestonici Kube, Nejmejer ističe da joj nedostaje džungla i njeni saborci.

Na pitanje koja bi bila njena uloga u posleratnom poretku, ona odgovara: "Ja sam gerilac Farka i biću to i dalje. Ako postignemo mir i socijalnu pravdu, ostaću u Fraku i raditi sve što je potrebno".

Mirovni pregovori

Predstavnici vlade Kolumbije i pobunjenika Farka trenutno pregovaraju i pokušavaju da postignu dogovor koji će okončati sukobe. Iako se pregovori vode pod velom tajne, obe strane ističu da idu u dobrom pravcu.

Seukis Paucias Ernandes član Farka, takođe poznat i pod imanom Hesus Santrič, rekao je novinarima u decembru, da su obe strane izuzetno angažovane, vode konstruktivan dijalog i trude se da što bolje zastupaju svoje interese.

Predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos istakao je da, iako su mirovni pregovori pozitivan pomak, Kolumbijci treba da budu strpljivi i ne očekuju trenutne rezultate, jer se pregovarači bave nekim izuzetno složenim pitanjima.

Anketa koju je prošlog meseca sproveo Galup pokazala je da 71 odsto Kolumbijaca podržava mirovne pregovore, dok samo 43 odsto njih veruje da će se oni završiti mirovnim sporazumom.

Pregovori su počeli dijalogom o podeli zemljišta i agrarnoj reformi, što se često navodi kao jedan od glavnih problema u ovom oružanom sukobu. Do sada je izneto oko 400 predloga za rešenje ovog problema.

Preostala četiri pitanja koja su na dnevnom redu su trgovina drogom, učešće u političkom životu, razoružavanje i odšteta za žrtve rata.

(Telegraf.rs / Izvor: B92.net)