OPREZ: Sa imovinom nasleđujete i dugove!

Svi oni koji naslede imovinu nakon smrti bliskih osoba nasleđuju i dugove.

Zbog toga se neretko dešava da kada nasledimo imovinu, posle više godina dobijemo izvršno rešenje o prinudnoj naplati dugovanja. I tu počinju problemi. Otkud dugovi za račune za komunalije ili za kredit koji nikad nismo ni imali, a rešenje o prinudnoj naplati glasi na naše ime?

Vrlo jednostavno, Zakon o nasleđivanju je regulisao ovu stavku – onaj ko nasledi imovinu nasleđuje i sve obaveze po toj imovini, kao i eventualna dugovanja.

Sporost pravnog sistema je ono što dovodi do situacija da naslednici tek posle više godina nakon smrti bliskih osoba saznaju za zaostale dugove.

Iako se u samom postupku ostavinske rasprave naslednicima ukaže i na obaveze koje imaju po osnovu primljenog nasledstva, posebno pokrenuti postupci za naplatu dugovanja putem suda ne mogu ni biti spomenuti u ovakvom procesu.

Nekad se desi da se postupak naplate od preminulog preko suda pokrene još za vreme njegovog života, a ako se desi da se pokrene posle smrti, onda se procedura dodatno usporava.

Provera poverilaca koji potražuju dugovanja, da li postoje zakonski naslednici, da li je završena ostavinska rasprava i ko su zakonski naslednici u nekim slučajevima, može trajati i duže od godinu dana.

Dakle, sa smrću osobe ne prestaju i njegove obaveze, pogotovo ako postoji imovina iz koje se mogu naplatiti te obaveze. U ovo ulaze i porezi prema državi, koja će neplaćene poreze naplatiti do visine nasleđene imovine, a razliku, ukoliko postoji, otpisati na sopstveni teret.

Banke i javnokomunalna preduzeća imaju već uigrane procedure kada dođe do ovakvih situacija. Naslednik će pre ili kasnije biti opterećen za iznos dugovanja koji je ostao i moraće da plati sva dugovanja – od računa za komunalije, poreza državi, preko neisplaćenih kredita, kartica i dozvoljenog minusa.

Jedini način kojim se može izbeći ovakav nemili scenario je odricanje od nasledstva na ostavinskoj raspravi.

(Telegraf.rs/ Izvor: Kamatica)