BOSNA NIJE MULTIETNIČKA: Od "tigrove kože" nije ostalo ništa!

Malo je ostalo od "tigrove kože", kako su nekada zvali Bosnu i Hercegovinu zbog nacionalne izmešanosti stanovništva, ocenjuje radio Dojče vele, navodeći da se sada za tu državu definitivno ne može reći da je multietnička.

Etničkim čišćenjem u ratu, slabim posleratnim povratkom prognanih zbog spore obnove kuća, nemogućnosti zaposlenja i osećaja nesigurnosti, kako navodi radio, malo je ostalo od "tigrove kože".

Tačne razmere onoga što se dogodilo pokazaće tek popis stanovništva u BiH, koji bi trebalo da se sprovede ove godine.

Međutim, o posledicama se već sada može govoriti, navodi nemački radio i citira profesora sarajevskog univerziteta dr Envera Kazaza, koji navodi da su "posledice po društveni život BiH stvaranje tri etnička geta unutar kojih je urušen sistem društvenih vrednosti, pa se neka vrsta društvene svesti, koja bi drugog i drugačijeg smatrala komponentom sopstvenog identiteta, praktično ne može da se nađe u Bosni i Hercegovini.

Prema rečima Kazaza, BiH je "zemlja međunarodne zajednice" i ona "nema mogućnost da se ustavno-administrativno iznutra konstituiše, ali nema mogućnost ni da se raspadne". Njegova dijagnoza za takvo stanje je "pat pozicija".

Kazaz smatra da bi BiH morala da obnovi neke od formula multietničnosti kakve su bile karakteristične za njenu tradiciju, ali i da iznađe nove, jer je njena projekcija kao "zemlje idealnog suživota u prošlosti - istorijski netačna".

Profesor Nino Raspudić, međutim, smatra da etničko čišćenje koje se nažalost dogodilo u prošosti, ne mora nužno da ima katastrofalne posledice u budućnosti.

Prema njegovim rečima, to sa Republikom Srpskom je napravljeno u Dejtonu, a izgleda da će neka buduća rešenja i u Federciji BiH ići u tom smeru.

- Mi smo pre rata živeli svi zajedno, išli u iste škole, učili isti jezik, učili da smo braća, pa se dogodilo što se dogodilo. Činjenica je da u većem delu BiH ljudi više neće imati to iskustvo ravnopravnog suživota s ljudima druge nacije, nego će eventualno ovi, takozvani drugi, biti u nekakvoj tolerisanoj manjinskoj poziciji - navodi Raspudić.

On ističe da je to je tužna posledica rata, ali i realnost koju treba uzimati u obzir.

- Kako rekoh, ne mora nužno to što se dogodilo imati katastrofalne posledice ako se setimo da je pre rata sve to bilo izmešano i zajedničko, pa se, nažalost, dogodilo što se dogodilo - zaključio je prof. Raspudić.

(Telegraf.rs / Tanjug)