PITAJTE NAROD: O sudbini GM hrane da se odluči na referendumu, traži Ševarlić

Ukoliko Srbija sa Svetskom trgovinskom organizacijom sporazumno ne reši pitanje uvoza i distribucije genetski modifikovanih proizvoda, trebalo bi da raspiše referendum ili da traži da za našu zemlju važe uslovi koji važe u EU, rekao je predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.

- Ustupak bi mogle da učine SAD, uz saglasnost njihovih kompanija koje se bave takvom proizvodnjom, tako da Srbija prihvati važeće uslove po pitanju genetski modifikovanih organizama i proizvoda na bazi GMO na teritoriji EU, od momenta kada postane punopravna članica Unije - objasnio je Ševarlić.

Na taj način bi se, istakao je on, izbegle sve dileme tipa "štapa sa šargarepom", koji se Srbiji nudi već više od jedne decenije, a istovremeno ne bismo bili u gorem položaju nego što su zemlje EU, koje se različito ponašaju prema GMO .

Izmena postojećih propisa o GMO i liberalizacija prometa takvih proizvoda na domaćem tržištu uslov je za pristupanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), a kako je upozorio Ševarlić, postoji niz dokaza koji ukazuju da su genetski modifikovani proizvodi prehrambeno nebezbedni za potrošače.

- Ne vidim razloga da Srbija sa ovakvim potencijalom za poljoprivrednu proizvodnju, zemljišnim, vodnim i klimatskim uslovima preuzima na sebe takvu obavezu - naglasio je Ševarlić.

Kako je ocenio, Srbija bi u slučaju da dozvoli uvoz genetski modifikovanog semena i sadnog materijala, a potom i životinja, odnosno stočnog podmlatka, postala uvozno zavisna i godišnje po tom osnovu imala gubitke od oko pola milijarde evra.

Ševarlić, koji je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, objasnio je da je u Evropi pitanje odnosa prema proizvodima od GMO preneto u nacionalnu nadležnost, pa je različito regulisano u pojedinim zemljama.

- Ono što je bitno da proizvodi moraju biti označeni da su na bazi sirovina od GMO, a vrlo mala površina je pod genetski modifikovanim proizvodima, pre svega kukuruzom, krompirom i nešto malo sojom u Rumuniji i Španiji - naveo je Ševarlić.

Pojedine zemlje, kao Bugarska, liberalizovale su zakon o GMO, ali su pod pritiskom javnosti stopirale taj proces, Mađarska je na putu da totalno zabrani i uzgoj i korišćenje GMO, a Švajcarska koja nije u sastavu EU, ali je evropska zemlja, stavila je moratorijum na bilo kakvu raspravu o GMO do 2017, podvukao je Ševarlić.

Sada imamo i prvu zabranu plasmana proizvoda od GMO na teritoriji severnoameričkog kontinenta - radi se o genetski modifikovanom krastavcu koji je u roku od 24 sata po naredbi kanadskog ministra poljoprivrede povučen sa kanadskog tržišta zbog negativnih i štetnih posledica koje ostavlja po zdravlje stanovništva, ukazao je taj stručnjak.

- Ukoliko pod pritiskom SAD i naših unutrašnjih lobista, budemo primorani da raspravljamo o izmeni Zakona o GMO, predlažem svim lokalnim samoupravama, opštinama, upravnim okruzima i Skupštini autonomne pokrajine Vojvodine da usvoje deklaraciju i proglase svoja područja zonom bez GMO i pre donošenja eventualnih izmena i dopuna Zakona o GMO iz 2009 - rekao je Ševarlić.

On je napomenuo da je Srbija pravni sledbenik SFRJ, koja je bila osnivač GATT, preteče STO, ali je zbog sankcija bila onemogućena da automatski produži status u STO 1995. godine.

Ševarlić je na kraju kazao da su poslednja istraživanja iz 2011. pokazala da oko 80 odsto stanovništva u Srbiji nije za genetski modifikovane proizvode uopšte, a unutar toga je različito učešće stanovništva za plasman uz označavanje i zabranu uzgoja GMO.

(Telegraf.rs / Tanjug)