OČAJNA MAJKA: Kad mi već rušite kuću, dajte mi bar posao!

Posle trogodišnjeg uzaludnog nastojanja da sebi i svom detetu obezbedi krov nad glavom, ili barem dobije stalno zaposlenje, samohrana majka osmogodišnjeg dečaka Marija Matijašević (28) iz Junkovca pored Lazarevca odlučila se na jedan očajnički, ali posve neobičan potez. Rešila je da direktora "Kolubare" Milorada Grčića zamoli da joj obezbedi bilo kakav stalni posao u ovom preduzeću, i to javno - preko novina!

- Poštovani direktore, mlada sam, prava, zdrava, neki kažu čak i lepa, imam školu i prilično radno iskustvo. Do sada sam radila u kasapnici, cvećari, auto-perionici i kao kućna pomoćnica i dadilja kod jednog bivšeg opštinskog funkcionera. Po struci sam rudarski tehničar. Trenutno radim kao čistačica u "Uslugama" za platu od 19.000 dinara, ali moj ugovor sa ovim preduzećem ističe za nekoliko dana. Molim vas da me zaposlite kako bih mogla da prehranim osmogodišnjeg sina. Obećavam da vas neću izneveriti - ovako glasi molba samohrane majke upućena putem lista "Alo" direktoru najvećeg srpskog rudnika uglja Miloradu Grčiću.

Kada se pre tri godine razvela, Mariji je sve krenulo naopako. Prvo je ostala bez posla, a onda joj se gotovo srušila kuća u Junkovcu, koju je nasledila od svojih roditelja i u kojoj je posle razvoda stanovala s bakom i sinom.

Pošto se imanje u Junkovcu, na kojem su pre tridesetak godina njen pokojni otac i majka, koja se preudala, sagradili kuću, praktično graniči s jednim od "Kolubarinih" kopova, Marija sumnja da su radovi na iskopavanju uglja uticali na velika oštećenja kuće.

Pune tri godine ona bezuspešno obija pragove tražeći pomoć.

U MZ Junkovac i opštini Lazarevac su joj rekli da nisu nadležni za njen slučaj, u "Kolubari" da joj se imanje nalazi van granica rudnika. Na više od 20 pisama koje je uputila gotovo svim državnim institucijama, od rudarske inspekcije, preko Ministarstva za prostorno planiranje, pa sve do predsednika Tadića, nikada nije dobila odgovor.

- Bar da imam gde da živim, nego sam primorana da od svoje skromne plate i minimalne alimentacije plaćam stanarinu. Za sve ove godine samo se zamenik direktora "Kolubare" Slobodan Marković prema meni poneo kao prema ljudskom biću. On mi je nedavno obezbedio sadašnji posao, ali mi ugovor ističe za nekoliko dana, pa sam zbog toga potpuno slomljena. Bila sam naprosto prinuđena da ovako, preko novina, zamolim direktora "Kolubare" da me zaposli. Meni sažaljenje ne treba, neka mi daju i lopatu u ruke, sve ću raditi, samo nek me zaposle - u očajanju, ali otresito kaže Marija.

Da je Marijina upornost bezgranična govori i podatak da je, nakon višegodišnje potrage, pre 10 godina upoznala svog polubrata Nebojšu, koga je u trećoj godini usvojila porodica iz Tivta. Pošto niko od rodbine nije znao gde se nalazi i, kada nije uspela da ga pronađe u domovima za nezbrinutu decu, ona se radnici u Centru za socijalni rad lažno predstavila kao sekretarica u vojnom odseku i saznala mesto gde joj živi brat. Od tada su u stalnom kontaktu, a Marija svake godine odlazi kod njega.

(Telegraf.rs / Izvor: Alo! / Foto: ALO / Gane Đorđević)