DRUŠTVO SRPSKIH DOMAĆINA: Nismo Slovencima hteli da damo našu šljivovicu (FOTO)

Bez pompezne reklame, skoro bi se moglo reći skriveno, u Ulici maršala Birjuzova, primetno samo po amblemu, u čijoj se osnovi nalazi grb Srbije sa četiri ocila, pažnju nam privlači zdanje sa interesantnim natpisom - "Udruženje domaćina Srbije". Zainteresovani pre svega time kakvo se to društvo krije iza ovog arhaičnog naziva, ulazimo u dvorište, u kojem nam pažnju privlači izlog dućana "Srpski domaćin", uređen u srpskom stilu, krcat autentičnim obeležjima i proizvodima srpskog sela. Krajnje interesantan prizor, tim pre što se nalazi svega nekoliko metara od najurbanije beogradske štrafte.

Odmah s vrata, onako domaćinski, dočekuje nas Anastas Paligorić, mašinski inženjer u penziji, član Udruženja, nudeći nas tradicionalnim posluženjem - medom i rakijom. Čim smo se smestili u prostranu  trpezariju, uređenu tako da podseća na trpezarije velikih srpskih gazdinstava, saznajemo da je ideja vodilja Udruženja, osnovanog 2007. godine, bila da se kroz jednu neprofitnu organizaciju unapredi biznis srpskih domaćina, rehabilituje srpsko selo, obnovi seoski turizam i povežu proizvođači iz matice i dijaspore, kako bi se konačno izvoz najboljih domaćih stručnjaka zamenio onim čime treba - izvozom domaće proizvodnje.

Posredstvom generalnog sponzora Udruženja, preduzeća "Jomil", čiji je vlasnik predsednik UDS general Jovan Čeković, uloženo je oko 50.000 evra kako bi u kutku Ulice maršala Birjuzova, u kojem smo se obreli, umesto oronule barake danas stajao bogato opremljeni dućan, u kojem su izloženi proizvodi srpskih domaćina, sa zaštitnim znakom "Čeković". Među njima je najmanje šest vrsta rakija rađenih specijalnom tehnologijom "bez koštice" (primat svakako dajemo rakiji "general"), leskovački ajvar, originalno heljdino brašno, širok izbor prehrambenih proizvoda (marmelade i džemovi od voća, med, pečurke poznatih sorti, suve šljive) proizvedenih u fabrici biohrane u Koštunićima, kao i suveniri i drvenarija iz Kruševca, grnčarija iz Obrenovca, pirotski ćilimi i vredne autentične rukotvorine proizvođača iz svih krajeva Srbije: kape, šalovi, rukavice, ponča, lanene haljine, šustikle i sl.

U trpezariji nam se ubrzo pridružuje i marketing menadžer Jelica Popović, koja nam otkriva detalje vezane za sektor obnove razvoja seoskog turizma:

- U Koštunićima su zahvaljujući naporima našeg Udruženja podignuti vajati, apartmanskog tipa, sa podnim grejanjem i luksuznim kupatilima, ekskluzivni etno-restoran, u kojem gosti mogu da probaju stara jela srpske kuhinje, poput kupusa iz zemljanog lonca, proje, gibanice, kačamaka i gustiraju rakiju srpskih domaćina iz tradicionalnih litrića i čokanjčića, ili se opredele za kiselo mleko, koje se služi u zemljanim čančićima - objašnjava Jelica, dodajući da je po ugledu na obnavljanje turističke ponude u Koštunićima, u planu Udruženja obnavljanje turističke ponude i u drugim krajevima Srbije, kako bi srpsko selo učinili atraktivnom turističkom destinacijom ne samo za strance već i mlade u Srbiji, koji su, čini se, zaboravili na prednosti koje srpsko selo pruža.

- Od proizvoda iz našeg dućana u Australiji, na primer, najbolje prolazi domaća šljivovica - objašnjava nam Anastas Paligorić, dodajući da je u planu izvoz ovog prepoznatljivog srpskog brenda i na američko tržište, kao i da je pod okriljem UDS održana veoma uspešna promocija prehrambenih proizvoda srpskih domaćina u Parizu, za kojima od tada vlada velika potražnja.

Od Anastasa ubrzo saznajemo da je za zaštitu šljivovice kao domaćeg brenda najzaslužnija sestrinska organizacija USD, neprofitno Društvo srpskih domaćina, čije se sedište nalazi na Trgu Nikole Pašića. Po objašnjenje odlazimo na lice mesta, kod generalnog sekretara ovog Društva Milete Babovića:

-  Zaštitili smo šljivovicu, jer su Slovenci počeli da je kvalifikuju kao svoju. Na kraju smo se izborili, i sada imamo sertifikat, kojim smo najpopularniju domaću rakiju zaštitili tako što smo je nazvali "srpska šljivovica". Tako, niko na svetu, pa ni Slovenci neće moći da je svojataju - uz osmeh priča Mileta Babović pojašnjavajući nam da se za razliku od UDS, Društvo srpskih domaćina više usredsredilo na očuvanje autoriteta domaćina u pogledu poštovanja njegovih prava, očuvanja religije, tradicije, jezika i pisma. Predsednik Društva sastavljenog od 28 odbora širom Srbije je uspešni biznismen Nićifor Aničić, koji već decenijama živi i radi u Johanesburgu.

Pored u medijima propraćene manifestacije povodom 100 godina oslobođenja stare Srbije od petovekovnog otomanskog ropstva, a sa ciljem čuvanja sećanja na ovaj značajan jubilej, Društvo stoji i iza obnavljanja čuvenog spomenika u selu Slovcu, koji je kralj Petar I Karađorđević podigao seljanki Makreni Spasojević i njenom sinu Marinku stradalom na Solunskom frontu:

- To je priča koja se ne sme zaboraviti! Makrena Spasojević je pratila vojsku ne bi li stigla sina Marinka da mu da čarape i obuću - objašnjava nam Mileta.

- Kada je stigla do praga Albanije, na Vezirov most, pošto su joj u rukama ostale samo vunene čarape, jer je sve ostalo podelila vojnicima, ona ih pruži kralju Petru: "Uzmi ovo, gospodaru, i navuci preko čizama, tako ćeš lakše preći preko mosta... Kad pređeš most, tebi te čarape neće trebati, gospodaru. Skini ih i potraži moga sina Marinka Spasojevića, iz valjevskog sela Slovca, tvoga vojnika, u Užičkoj je vojsci". Spomenik, koji je kralj Petar I podigao Makreni i Marinku, zbog natpisa "Ovaj spomenik podiže kralj Petar I" srušila je vlast koja je došla 1945. godine. Pre tri godine, ponovo smo podigli taj spomenik, na mestu na kojem je nekada stajao.

Prvi i najvažniji cilj Društva srpskih domaćina je da se očuva srpstvo. S tim u vezi osnovan je odbor i u Hercegovini i Crnoj Gori, gde se očuvanje srpskog jezika i književnosti sprovodi pre svega kroz  štampanje, a onda i deljenje stotine primeraka knjiga školama i bibliotekama.

No, ništa nisu manja zalaganja Društva ni na polju plasiranja proizvoda srpskih domaćina kako na domaće tako i na inostrano tržište. Time se pre svega bavi preduzeće "Srbodom", koje čini 14 akcionara, inače članova Društva:

- Imamo dobru saradnju sa Rusijom, Belorusijom, dijasporom u Americi… U Rusiji najbolje prolaze  poljoprivredni proizvodi, i to jabuka i šljiva. Pokušaćemo na tamošnje tržište da plasiramo jabuke jedne grupe mladih proizvođača iz okoline Topole. Što se ostalih proizvodnih grana tiče, izdvojio bih dobru prođu domaće stolarije u Nemačkoj. Borimo sei za reciprocitet kada je u pitanju saradnja sa privrednicima iz regiona. Mislimo da su slovenački i hrvatski privrednici daleko zastupljeniji na našem tržištu, nego naši na njihovom - završava priču Mileta, napominjući nam da nikako ne zaboravimo da napišemo i da je opravdavši svoje ime, Društvo u vreme prethodne Vlade pokrenulo pitanje bezrazložnog uništavanja poljoprivrednih zadruga, stalo na put pojedincima, koji su počeli da prodaju zadružne domove, i strogo ostalo pri stanovištu da se ne sme prodavati poljoprivredno zemljište strancima. Zemlja, rudnici i vode ne smeju da budu oduzete srpskim domaćinima, geslo je kojeg se nijedno od Društva neće odreći!

(Katarina Vuković / Foto: Milena Đorđević)