STIŽU DOLARI: Šeik kupuje JAT, obradivo zemljište i otvara banku u Srbiji?

Princ prestolonaslednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan sastao se u Beogradu sa najvišim srpskim zvaničnicima. Dolazak arapskog šeika je uzvratna poseta Srbiji. Pre tri meseca u Abu Dabiju bili su srpski ministri odbrane i finansija Vučić i Dinkić.

Kako "Novosti" nezvanično saznaju, ova trodnevna poseta Muhameda bin Zajeda al Nahjana označila je i konkretizaciju dogovora postignutih u Abu Dabiju.

Izvesno je da će kompanija "Al Dahra", koja je u vlasništvu šeika Al Nahjana, za oko 100 miliona evra, postati sa 80 odsto većinski vlasnik osam srpskih poljoprivrednih kombinata, koji poseduju oko 9.000 hektara zemlje. Naša država će ostati manjinski suvlasnik u ovim kombinatima.

SRBIJA ĆE DOBITI "MEKE" I DOGOROČNE KREDITE

Planirano je i da ova firma u zakup uzme i 14.000 hektara obradivih površina, po ceni od 250 evra po hektaru godišnje. Partner iz Abu Dabija obavezuje se i na investiranje od 100 miliona evra u opremu i sisteme za navodnjavanje.

Pored toga, načelno je postignut dogovor da preko Razvojnog fonda Abu Dabija Srbija dobije donaciju ili "meki" kredit, koji bi se delom koristio za čišćenje i formiranje kompletne mreže za navodnjavanje i odvodnjavanje kanalom Dunav - Tisa - Dunav, kroz Vojvodinu, ali i tokom Dunava i Velike Morave u užoj Srbiji.

Drugi deo novca iskoristio bi se za dugoročne (na deset godina) kredite poljoprivrednicima namenjene kupovini nove opreme, pre svega sistema za navodnjavanje "kap po kap". Šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan preko svojih kompanija, planira da uloži i oko 150 miliona evra u razvoj novih vojnih tehnologija, pre svih raketni sistem NORA i ALAS, kao i u izvoz naše municije i oružja.

ARAPSKI PARTNERI PLANIRAJU DA OTVORE BANKU

Partneri iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, tačnije šeik Tahnin (rođeni brat princa) planiraju da ovde otvore i banku. Njen osnivač bila bi jedna od najvećih banaka arapskog sveta "Prva zalivska banka".

Ulazi se i u pregovore koji bi trebalo da se okončaju otvaranjem nove fabrike poluprovodnika i čipova, a kakve zainteresovana kompanija "Mubadala" već ima u Singapuru i državi Njujork. Najvažnije za realizaciju ovog projekte jeste odgovor srpske strane može li da se obezbedi 1.500 do 2.000 inženjera potrebnih za ovaj poduhvat.

Projekat je, kako pišu "Novosti", vredan oko osam milijardi dolara, koliko danas vrede "Mubadaline" fabrike u Aziji i Americi.

Kako partneri iz Abu Dabija trenutno rade servisiranje aviona u svojim hangarima u Švajcarskoj, vrlo su zainteresovani da taj posao prenesu u Beograd, odnosno da kupe "Jat tehniku". Interesovanje postoji i za nacionalnog avio-prevoznika.

Šeika su na aerodromu "Nikola Tesla" dočekali prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Aleksandar Vučić, ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković i direktor Bezbednosno-informativne agencije Nebojša Rodić.

Nakon svečanog dočeka na aerodromu, gde je sleteo svojim avionom, šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan je otišao u Predsedništvo Srbije.

OČEKUJE SE BLISKA SARADNJA EMIRATA I SRBIJE

Sa šeikom UAE razgovarali su predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik Vlade Ivica Dačić, prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, potpredsednici Vlade Jovan Krkobabić i Rasim Ljaljić i ministar finansija Mlađan Dinkić.

Kako je saopšteno iz kabineta predsednika Republike, zvaničnici su razgovarali o mogućnostima unapređenja i razvoja bilateralnih odnosa Srbije i UAE.

Predsednik Nikolić istakao je značaj saradnje između Srbije i UAE, posebno u sferi poljoprivrede, visokih tehnologija i u razvoju odbrambenih tehnologija i specijalizovane industrije.

Tokom razgovora visokih delegacija posebno su istaknute perspektive unapređenja ekonomskih odnosa između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i uspostavljanje sveobuhvatne saradnje u okviru realizacije najavljenih zajedničkih projekata.

Inače, Ujedinjeni Arapski Emirati kao veliki izvoznik nafte imaju privredu koja se razvija najbrže na svetu. Očekuje se da u 2013. ostvari rast realne ekonomije od 3,2 odsto, isti kao i prošle godine.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)