VEROVALI ILI NE: Žene se i danas u Srbiji porađaju kod kuće!

Nekada su se žene isključivo porađale kod kuće, a onda smo dobili porodilišta. Mesto gde će se žena poroditi, odnosno beba roditi, privatna je stvar, intimna odluka žene o kojoj ona odlučuje na osnovu svojih potreba, informisanosti ili želje, ili usled spleta okolnosti ona čak i ne bira.

Ovim rečima Divna Miljković, babica koja se već 20 godina bavi prirodnim porođajem, objašnjava ovaj fenomen s početka 21. veka.

- Često pitaju je da li je porođaj kod kuće legalan, jer neki misle da žena nema pravo da se porodi kod kuće. To nije, niti se može regulisati zakonom, jer porođaj može da se dogodi bilo kada i bilo gde, a žena bi krivično odgovarala da se, recimo, slučajno porodi kod kuće ili u automobilu - kaže babica, pa nastavlja:

- Problem se javlja kod nejasne procedure za prijavu deteta. U nekim opštinama je to pitanje regulisano, a u nekim traže dokaze. Kada žena odlazi kod ginekologa da joj utvrdi trudnoću, ona ima dokaz da je bila trudna, ali da bi prijavila dete potreban je svedok. Ponekad je jako smešno jer treba nabaviti svedoka koji nije u srodstu, kako bi posvedočio da se dete rodilo. Onda treba da razmišljate da li da pozovete komšiju na svoj porođaj -  kaže Miljkovićeva.

U svetu je porođaj kod kuće trend. U Holandiji žene se upućuju na kućni porođaj, gotovo 50 odsto njih dete donosi na svet na taj način. U susednoj Mađarskoj prirodni porođaj je legalizovan tek nakon što je jedna babica osuđena na zatvorsku kaznu jer se tokom rađanja desio peh koji je bio vezan za genetsku predispoziciju. Ona je oslobođena nakon niza peticija koje su žene širom sveta pisale, a ovo pitanje je uređeno zakonom. U Italiji postoji bolnica "Sveta Margarita" u kojoj rade babice koje obavljaju isključivo prirodne porođaje.

Za porođaj kod kuće nema posebne pripreme, ukoliko to porodilji nije neophodno.

- Brijanje i klistiranje koje se radi u našim porodilištima je potpuno nepotrebno i u svetu davno prevaziđeno. Lekovi koji se daju loši su i po bebu i po majku, a čak  i epiduralna anastezija, koja je komforna po ženu, prolazi kroz posteljicu. Kada se žena porodi kod kuće, beba ostaje s njom, nigde je ne odnose, nemaju taj prvi stres odvajanja, odmah sisa i prvo što nauči je šta je to ljubav. Babica služi samo da bude tu, kako bi sve prošlo u najboljem redu. Na teren nosimo makaze, slušalice za tonove, dezinfekciono sredstvo, konac, ukoliko se žena slučajno pocepa, Ali ono što je naša najveća uloga je stručnost, da procenimo da li sve teče normalno ili u nekom momentu treba otići u porodilište – naglašava Miljkovićeva, koja je i predsednik Udruženja babica Srbije.

Iskustva s porođaja su različita jer je svaka žena individua za sebe. Kako bi porođaj bio što lakši, koristi se i specijalno namenjena kada za te svrhe.

- Beba koja se nedavno rodila u kadi preronila je jedno 20 cm i uopšte nije plakala kada se rodila, bila je zbunjena. Žena je bila na kolenima, a njen partner je sve vreme bio prisutan. Kada je sve završeno, u bazenu nije bilo kapi krvi. Žene se porađaju i u sopstvenim kadama, kao što je bio slučaj s jednom Nemicom koja živi u Srbiji i koja toliko veruje u prirodu da nije bila ni kod ginekologa da joj konstatuje trudnoću. Kada je reč o porođaju u sobi, neophodno je malo zamračiti prostoriju, zagrejati, a žena mora biti u položaju četvoronoške kako bi joj sila gravitacije pomogla da se beba spusti niže – objašnjava naša sagovornica.

Divna Miljković je ujedno i instruktor joge za trudnice, pa pomaže trudnicama da steknu samopouzdanje u svoje telo, da se na neki način pripreme i da postanu sposobne da osete kada će se porođaj dogoditi.

A šta kažu žene koje su se porodile na ovaj način?

Katarina Teofilović, majka jednomesečne bebe, kaže da joj je porođaj bio jedno divno iskustvo, upravo zato što se dogodio kod kuće, u toplini sopstvenog doma, ali i zahvaljujući tome što se događaj odvio u kadi za porođaje.

- Najlepša i najvažnija moć koju žene imaju je lepota i snaga nošenja deteta u sebi i donošenja dece na svet. Savremena medicina ima svojih prednosti. Neke žene koje nikada ne bi mogle da rode sada to mogu, ali se u porodilištima žena tretira kao bolesnik, a ne kao moćna žena koja bukvalno stvara novu generaciju. U razgovoru sa ženama koje poznajem i sa iskustvom prvog porođaja pre sedam godina, shvatila sam da mi je dostojanstvo porodilje, a i novorođenog deteta narušeno na tako mnogo načina, tako da sam odlučila da se sledeći put porodim kod kuće – kaže Katarina.

- Način na koji je moja ćerka rođena, nežno, bez nasilja, omogućava detetu da bude rođeno tako da sav njegov potencijal i brilijantnost ljudskog bića može odmah da zasija. Vežbala sam jogu i pripremala se, a u svemu mi je pomogla Mirjana, moja dula (dula je dobra vila porodilji, majka majci, žena koja pomaže ženi koja se porađa - prim. aut.) – kaže Katarina.

- Priprema za porođaj je počela godinama pre začeća, a tokom trudnoće priprema za kućni porođaj je bila redovna joga praksa, zdrav način života i radost i ljubav u mojoj porodici, sa svojim sinom i mužem. Takođe, poslednja 3 meseca svoje trudnoće, do deset dana pred porođaj i sama sam držala jogu trudnicama. Naravno, imala sam redovne preglede kod svoje doktorke. Zdrava trudnoća je najvažniji preduslov za kućni porođaj – ističe Katarina.

Teofilovići nisu nikome rekli da planiraju da se porođaj obavi kod kuće.

- Nakon porođaja, kada su svi saznali kako se odvijalo, smešno mi je što je većina reagovala kao da je to najnormalnija stvar, a znam da tako ne bi bilo da smo tu informaciju pustili pre. Naravno, ima i začuđenih lica. Moja mama mi se zahvalila što joj nisam rekla unaprad, rekla je: "Pojela bih se da sam znala" – priča Katarina kroz osmeh i dodaje da njena ćerka Iris divno napreduje.

U Srbiji je jedino u Pančevu moguće poroditi se prirodnim putem, dok bolnica na Zvezdari poseduje kadu, ali se zbog nedostatka zainteresovanih kadrova ona ne koristi.

(Ljiljana Vučetić)