INTERVJU, VLADIMIR VUKČEVIĆ: Zataškavaju istinu o trgovini organima!

Srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže u intervjuu za Telegraf.rs da Tužilaštvo trenutno radi na šest predmeta koji su u vezi sa ratnim zločinima u "Oluji" i u "Bljesku", koji obuhvataju 161 žrtvu. Vukčević tvrdi da će svako za koga se utvrdi da je učestvovao u ovim zločinima biti izveden pred lice pravde, kao i da postoje interesi da se istina o trgovini organima na KiM zataška. Tužilac, konačno, poručuje da ga niko, pa ni Tribunal u Hagu, neće ućutkati i da će ukazivati na greške i na nepravdu dok oni postoje.

  Dokle se stiglo s najavljenim procesuiranjem ratnih zločina u Hrvatskoj u akciji "Oluja" i "Bljesak" pred našim sudom?

- Radimo trenutno na šest predmeta koji su u vezi sa ratnim zločinima u "Oluji" i u "Bljesku". Povodom ispitivanja svedoka u slučaju "Dvor na Uni", koji je jedan od ovih predmeta, sastao sam se 17. decembra u Kopenhagenu s glavnim hrvatskim tužiocem Mladenom Bajićem. Razgovarali smo o do sada prikupljenim podacima u događajima u vezi sa ratnim zločinima i o tome kako možemo da unapredimo našu saradnju u korist pravde za žrtve ratnih zločina. Verujem da će, kao i do sada, naša saradnja biti efikasna.

  Da li će biti problema sa obezbeđivanjem svedoka za slučajeve Dvor na Uni, Gospić, Petrinja, Vrgin Most, Kijani, Mali Alanj?

- Ovi predmeti obuhvataju najmanje 161 žrtvu. Njihove porodice čekaju pravdu 18 godina. Mi smo u Kopenhagenu nastavili sa ispitivanjem svedoka - pripadnika mirovnih snaga UN koji su 8. avgusta 1995. boravili u kampu u Dvoru na Uni, u vreme kada je počinjen zločin nad hendikepiranim civilima. U dva navrata smo, zajedno s kolegama iz Hrvatske, saslušali ukupno šest svedoka, pripadnika Danskog bataljona, a sada nastavljamo da saslušavamo svedoke na teritoriji Srbije i Hrvatske. Sporazum o ustupanju dokaza kojeg smo potpisali sa DORH (Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske - prim.aut.) još 2006. godine upravo omogućava da se efikasnije ispitaju svedoci koji su dostupni na teritoriji jedne od dve države i da se gone počinioci tamo gde su dostupni. Isti je princip rada i u ostalim predmetima. Kada je reč o podršci svedocima, naše iskustvo sa suđenja za "Loru" u Splitu, slučajevima "Garaža" i "Selotejp" u Osijeku, kada smo, zajedno s pripadnicima MUP-a i Ministarstva pravde obezbedili njihovo prisustvo suđenjima, samo je potvrda prakse da su svedoci veoma važni za ishod suđenja.

  Da li će se Tužilaštvo za ratne zločine u pomenutim slučajevima fokusirati na direktne izvršioce ili će biti i optužnica po komandnoj odgovornosti?

- Svako za koga utvrdimo da je učestvovao u ovim zločinima biće izveden pred lice pravde, ovde ili u Hrvatskoj, zavisi od toga gde se počinioci nalaze. Tako bi pred sudove mogle da budu izvedene i osobe višeg ranga, koje su u komandnom lancu između Gotovine, Markača i Čermaka koji su procesuirani u Hagu i direktnih izvršilaca.

  Kako ocenjujete rad Tužilaštva za ratne zločine u protekloj godini?

- Ako merim rezultate našeg rada statističkim podacima, onda ću vam reći da smo najviše napredovali na planu regionalne saradnje, gde smo u odnosu na prethodne dve godine za više od tri puta povećali broj predmeta u kojima su razmenjeni dokazi, informacije i određeni podaci s tužilaštvima u regionu. Tužilaštvo za ratne zločine je u predmetima u kojima postupa samo tokom ove godine podiglo osam optužnica protiv deset lica. Izrečeno je ukupno 15 presuda u kojima je osuđena 41 osoba na 176 godina zatvora. Izveli smo dva važna svedoka u predmetima "Trgovina organima"/"Medikus" i "Ćuška", stavili tačku na saradnju s Haškim tribunalom sklopivši ukupno deset sporazuma s jatacima Ratka Mladića i Stojana Župljanina, ispunili zakonske i moralne obaveze ove zemlje, i sve to u okolnostima promena u vrhu vlasti u kojima smo uspeli da sačuvamo samostalnost u našem radu.

  Koji će predmeti biti prioritet u ovoj godini?

- Svi predmeti su važni, postoji samo brza i efikasna pravda. Pored slučajeva koji se "naslanjaju" na presude Haškog tribunala u slučajevima Gotovina i Haradinaj i mi ćemo, kao i druga tužilaštva u regionu, preuzeti procesuiranje ratnih zločina koji će, posle zatvaranja Haškog tribunala, ostati otvorene rane za žrtve i otvorena pitanja pravde.

  Dokle se stiglo s procesom u slučaju trgovine organima na Kosovu?

- Napredovali smo mnogo, ali i dalje nastavljamo da prikupljamo dokaze i informacije. Pored svedoka koji je, prema svom kazivanju, učestvovao u operaciji vađenja organa, pojavili su se i drugi veoma značajni detalji. O svemu tome samo obavestili Udruženje porodica sa KiM, Viljemsonov

specijalni istražni tim i Euleksovog tužioca Džonatana Ratela koji u Prištini radi na predmetu "Medikus". Takođe, tužilaštva Rusije, koje je direktno zainteresovano za ovaj predmet, zbog nestanka svojih građana na KiM tokom 1998. i 1999. godine.

  Kako se naše Tužilaštvo bori sa pritiscima od "svetskih sila" u slučaju trgovine organima?

- Svakako postoje određeni interesi da se istina zataška, ali smo mi u slučaju svedoka koji je javno govorio o svojim saznanjima u slučaju "Trgovina organima" jasno dali do znanja da nećemo dozvoliti ćutanje o istini ni u ovom, niti u bilo kom drugom predmetu.

  Šta možemo očekivati u tom slučaju, hoće li se ikada doneti presude?

- Ukoliko se pravda ne sprovede do kraja to bi za porodice preko 300 žrtava značilo ponovno ubijanje njihovih najmilijih. Dobro bi bilo da se uspostavi međunarodni sud za trgovinu organima, pod okriljem UN ili, slično kao u Libanu, kada je zbog jednog događaja uspostavljena Komisija UN.

  Kako ocenjujete sveukupan rad Srbije u saradnji s Tribunalom u Hagu?

- Srbija je ispunila sve svoje međunarodne obaveze, od hapšenja begunaca do dostavljanja dokumentacije i drugih procesnih stvari. Konkretno, ovo tužilaštvo sarađivalo je u mnogim predmetima i dostavilo sve raspoložive dokaze kako u slučajevima "Haradinaj" i "Gotovina", tako i kada su u pitanju ratni zločini u Zvorniku, ali i u Vukovaru, kada smo direktno doprineli reviziji predmeta "Šljivančanin i ostali".

  Da li će naše tužilaštvo pokrenuti postupke protiv Haradinaja, Tačija i Čekua i koliko je realno da se oni sprovedu?

- Naše Tužilaštvo je vodilo postupke protiv Haradinaja i Limaja kroz tri istrage. Haradinaja smo teretili za 56 ubistava koje su počinile formacije OVK pod njegovom komandom u 78 događaja. Zbog istih događaja, postupak protiv Haradinaja je pokrenuo Haški tribunal. Odredbom Zakona

o saradnji sa MKTJ, ne može se za isto krivično delo pokrenuti niti voditi postupak u Republici Srbiji, pa smo dostavili obimnu dokumentaciju, ukupno 197 dokumenata, razvrstanih po 36 tačaka, pronalazili i ispitivali svedoke na području Republike Srbije zajedno sa istražiteljima Haškog

tribunala.

  Da li ste za ideju da se zamrzne saradnja s Tribunalom u Hagu?

- Nisam siguran da je to najmudriji odgovor na dramatične odluke koje je Haški tribunal doneo u poslednje vreme. Srpske žrtve su ostale bez pravde. Dok je na snazi Zakon o saradnji sa Tribunalom ja ću postupati u skladu sa svojim obavezama i nastojaću da ovo Tužilaštvo doprinese međunarodnoj pravdi kroz saradnju sa Tužilaštvom tribunala, ali i s drugim tužilaštvima svetu i u regionu. Ali me niko, pa ni Tribunal, neće ućutkati. Ukazivaću na greške, na promašaje i na nepravdu dok postojim.

(Darko Zlojutro)