Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Boyo
Postovani gospodine Cosicu, Studirao sam u inostranstvu i vratio sam se u Srbiju i jako sam se razocarao, skolovani ljudi rade kao taksisti, rade fizicki posao za dnevnice umesto da im se pruzi mogucnost da ovu zemlju uzdignu i da rade svoj posao - posao za koji su se skolovali i koji zele da rade. Posto im Srbija ne pruza takvu mogucnost ne vidim na koji nacin ih treba zadrzavati. Siguran sam da bi se svi vratili u ovu zemlju ali niko ne vidi buducnost u njoj ni svoj licni, ni profesionalni a ni socijalni.
Jonjo
Jel' to isti onaj čika Kobrica koji je deklaracijama i proglasima te iste, tada učenike, terao iz Srbije ratnohuškačkom retorikom?
Jana
Uz duzno postovanje gospodina Cosica, poruka mladima da se vrate je smesna. Ja imam 25 godina, bila sam na zapadu, vratila sam se, i gorko sam se pokajala. Gledacu da u narednoj godini odem. Ovo nije dryava, ovo je banana republika. Svi volontiraju (mladi) ili rade po ugovoru na mesec dana, za neku crkavicu. Nemamo ni za zivot, a kamoli da nesto stvorimo. Ne usudjujem se ni da pomislim da rodim ovde dete. Zao mi je, dusa me boli, ali hocu da zivim, a ne da prezivljavam.