PRIVREDNICI SAVETUJU: Ulažite u mali biznis - voće i povrće, brzu hranu i IT!

Vodeći srpski biznismeni savetuju građanima koji imaju nešto novca sa strane da ulažu u mali biznis - proizvodnju voća i povrća, brze hrane, IT, ekologiju i reciklažu.

Privrednici za Telegraf.rs tvrde da se te investicije vraćaju u kratkom roku i da za njih nije potreban veliki kapital.

- Ako mala grupa od tri do četiri mlada i talentovana veb-programera uspe da sakupi 10.000 evra, bilo bi dobro da otvore agenciju koja bi se bavila internet komunikacijama i marketingom - kaže vlasnik kompanije "Nektar" Bojan Radun i podseća da se marketing budžeti u svetu, ali i u Srbiji, sve više "sele" ka internetu.

Za one sa dubljim džepom, koji bi mogli da ulože 100.000 evra, predlaže da otvore dva do tri "fast fuda" u nekom od većih gradova, koji su i univerzitetski centri. Ovu ideju objašnjava time da se sve više i duže radi i bar jednom dnevno jede van kuće.

- Ko ima više novca, recimo, pola miliona evra, neće pogrešiti ako ih investira u voćnjak i gaji višnje, kruške ili trešnje. To je dugoročno isplativ posao - dodaje Radun.

Vlasnik kompanije ITM Toplica Spasojević smatra da je pored voća berićetna i proizvodnja povrća - zelene salate, paprika i graška.

- Ukoliko odlučite da gajite povrće, za početak spremite oko 10.000 evra – navodi Spasojević.

Direktor kompanije "Bambi" Miroslav Miletić kaže da bi država strateški morala da podrži proizvodnju hrane, što bi najviše značilo porodicama sa juga Srbije.

- Dovoljno je milion evra da bi se 100 porodica pomoglo sa 10.000 evra, koliko je potrebno za započinjanje tog posla. To nije velika suma za državu, a korist bi bila višestruka. Proizvodnja, recimo, ajvara pokazala se kao fantastičan biznis - ocenjuje Miletić.

Direktor "Sintelona" Nikola Pavičić dodaje da je i prerađivačka industrija vrlo perspektivna, jer joj ne manjka tehnologija.

- U ovoj oblasti imamo veliki naučni potencijal, ugledne institute i dugu tradiciju - kaže Pavičić, uz opasku da su svi ostali biznisi rezervisani za velike igrače sa dosta para.

Biznismeni tvrde da građani koji nemaju velike ušteđevine i nekretnine treba da se okrenu sitnom biznisu koji ima prođu.

- Mala proizvodnja i male usluge mogu da budu profitabilne. Frizeri, autolimari, stolari... svi oni imaju perspektivu. Međutim, ljudi se zaborave i ulažu u posao koji je za njih preveliki zalogaj, umesto da rade ono što zaista znaju - ističe vlasnik kompanije "Metalac" Dragoljub Vukadinović.

Zamenik generalnog direktora kompanije "Petrobart" Rade Kostić nema dilemu da je budućnost u IT sektoru, reciklaži i ekologiji.

- Mala i srednja preduzeća pokreću privredu i trebalo bi da ih bude što više, posebno u oblasti zaštite životne sredine. Ipak, nema sumnje da su IT usluge najbolji proizvod koji Srbija ima - navodi Kostić.

One hrabrije i sa dovoljno novca, vlasnik koncerna "Farmakom" Miroslav Bogićević savetuje da ulažu u rudarstvo.

- Tu imamo najveći potencijal i najbolje resurse. Građani nemaju novca da otpočnu ovakve poslove pa je rešenje da se udruži više njih i formira udruženje ili fond – zaključuje Bogićević.

(N. S. / M. R.)