Telekom 100 odsto državni, šta sada?

Potpisivanjem ugovora vrednog 380 miliona evra, Telekom Srbija je otkupio 20 odsto sopstvenih akcija od strane grčkog OTE-a, te je vlasništvo ove telekomunikacione kompanije u potpunosti vraćeno pod okrilje države.

Ovom transakcijom savladana je jedna od poslednjih prepreka za podelu besplatnih akcija Telekoma građanima i bivšim i sadašnjim radnicima, nakon čega će uslediti njegovo listiranje na Beogradskoj berzi.

Kakve će promene doneti kotiranje Telekoma na berzanskom tržištu i da li građani mogu računati na kakvu veću korist od proste prodaje famoznog paketa besplatnih akcija?

Najpre, ova kompanija dobiće tržišnu vrednost, kategoriju koja nije previše omiljena među ovdašnjim kreatorima ekonomske politike, kao i sve drugo na šta ne mogu direktno uticati. Ipak, političari će se ovaj put verovatno seiriti nad berzanskom cenom akcija, koja bi mogla posvedočiti o njihovom poštenju i brizi za opšti interes iskazanim visokom cenom na prošlogodišnjem tenderu.

Konsolidovani rezultati Telekoma i poslednja vrednovanja ove kompanije:

*minimalna cena koju je Vlada tražila u tenderskom postupku prošle godine

** vrednost Telekoma prema ceni otkupljenih akcija kompanije OTE

Pojava Telekoma na berzi, najviše promena bi mogla doneti u funkcionisanju same kompanije. Premda država ostaje većinski vlasnik ovog operatera, milioni novih vlasnika, a naročito oni koji budu kupovali akcije na tržištu, vršiće posrednu kontrolu poslovanja "svoje" kompanije, dok će menadžment biti pod kudikamo strožim nadzorom od dosadašnjih netržišnih i partijskih tela.

Naravno, na našem slabo razvijenom finansijskom tržištu ne treba očekivati čuda od pozornosti javnosti oličene u pritisku manjinskih akcionara, ali kvartalno objavljivanje poslovnih rezultata, svih važnijih ugovora i bitnih događaja za kompaniju, biće svakako veliki korak za ovo društvo oskudno u transparentnosti.

Vremenom, i proces profesionalizacije menadžmenta uzeće maha i u Telekomu, iako se verovatno sve do krajnje privatizacije ove kompanije ne mogu isčistiti zapaćene klice partijske privrede. Smanjeni broj stranačkih pipaka na kasi ove kompanije i posredan uticaj na demokratizaciju društva treba da bude najveći doprinos korporativizacije Telekoma boljem životu građana.

I na kraju, visoke dividende telekomunikacionih kompanija usled snažne profitabilnosti ove delatnosti mogle bi privući građane da deo štednje plasiraju u akcije Telekoma i time, na ne mnogo rizičan način, oplode svoj kapital. Naravno, ako ih pre toga, uprava ove kompanije i ovdašnje izvršne, sudske i zakonodavne vlasti ubede da manjinski akcionari nisu izumiruće jedinke u Srbiji.