INTERVJU, SANDRA ORLOVIĆ: Nisam nova Nataša Kandić!
Nova direktorka FHP za Telegraf govori o budućnosti Fonda, nadimku "Mala Kandićka", saradnji sa Tužilaštvom za ratne zločine, ali i o predrasudama da ne mare za srpske žrtve
Nova izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović, koja je na tom mestu nasledila Natašu Kandić, kaže u intervjuu za Telegraf.rs da je za nju velika čast što je izabrana na mesto direktora i da joj ne smeta što je zovu "mala Kandićka", jer je s bivšom direktorkom veliki prijatelj.
Orlovićeva poručuje da je čista predrasuda da se njena organizacija ne bavi srpskim žrtvama i podseća da su upravo oni prvi dokumentovali zločine nad Srbima.
Šta za Vas znači izbor za direktora Fonda za humanitarno pravo?
- Veliku čast, ali i odgovornost prema onome što je Fond do sada uradio, kao i obavezu da se to nasleđe i vernost principima, koji su svima poznati, sačuva. Oni su pomoć žrtvama ratova iz 90-ih godina na prostoru bivše SFRJ, da oni ostvare pravo na pravdu, istinu i reparacije, kao i podrška društvima u regionu, pre svega srpskom, da se suoči s nasleđem prošlosti.
Koji su razlozi za povlačenje dosadašnje direktorke Fonda Nataše Kandić s te pozicije i da li će i koju funkciju ona imati?
- Nataša Kandić ostaje član Upravnog odbora kao osnivač, a vodiće dva najznačajnija projekta - Inicijativu za REKOM i Popis ljudskih gubitaka. Odluka o smeni generacija nije doneta na brzinu, već je rezultat dugog promišljanja i ona je proistekla iz odgovornog odnosa prema misiji Fonda. Smena generacija treba da bude prirodan proces u svim organizacijama.
Koliko dugo već radite u FHP i kakav je Vaš odnos s bivšom direktorkom?
- Tu sam sedam i po godina. Ovo je moj prvi pravi posao, uz njega sam odrasla i sazrela. S Natašom Kandić sam u odličnim odnosima, ona je moj prijatelj i šansu koja mi je pružena dugujem isključivo njoj.
Koji ste cilj zacrtali kada ste izabrani na funkciju i koji će biti prvi projekat realizovan za vreme Vašeg mandata?
- Nema nekih posebnih, novoformiranih zadataka, mi imamo svoj program rada u naredne dve godine, a ja ću biti angažovana i na projektu koji se tiče potrage za počiniocima ratnih zločina. U okviru njega podnosimo krivične prijave za počinjene ratne zločine kako protiv onih koji su izvršili ili naredili zločin, ali i protiv onih koji su mogli a nisu ga zaustavili i sprečili. U okviru ovog projekta nastavljamo s objavljivanjem dosijea o jedinicama koje su učestvovale u vršenju ratnih zločina.
Šta za Vas znači rad u FHP?
- Rad u Fondu je privilegija jer sam zajedno sa svojim kolegama i saradnicima u prilici da radim vrlo human posao. Komuniciramo sa žrtvama, njihovim porodicama i drugim učesnicima ratova, čitamo dokumenta koja su do skoro bila označena kao strogo poverljivi. Naš svakodnevni izazov je pronalaženje načina da činjenice o prošlosti budu prihvaćene kao deo društvenog pamćenja i odgovornosti. Sve to skupa rad u FHP čini vrlo interesantnim.
Kako komentarišete činjenicu da FHP i njegovi projekti često ne nailaze na odobravanje javnosti, kao i političara u Srbiji?
- Ono što je uvek krasilo naš rad su pouzdane informacije, faktografski tačne, s kojima izlazimo u javnost, za nas to ostaje prioritet. Da li se one nekim političkim, desničarskim ili drugim grupacijama ne dopadaju, nas to ne zanima. Naši stavovi počivaju na činjenicama i dokazima, to je jedino važno.
Hoće li FHP posle oslobađajućih presuda hrvatskim generalima i Ramušu Haradinaju više pažnje da posveti srpskim žrtvama?
- Pitanje je malo maliciozno. Za one koji ne znaju, FHP je među prvima dokumentovao slučajeve zločina počinjenih nad Srbima u BiH, Hrvatskoj i na KiM. Čiste su predrasude da se Fond ne bavi srpskim žrtvama. Insistiramo na činjenicama o stradanju svih žrtava i to ćemo raditi i ubuduće. Mogu da pomenem i da je dokumentacija Fonda korišćena u predmetu Tužilaštva protiv Gotovine i Markača koji se vodio u Hagu, gde smo intervjuisali porodice žrtava ubijenih za i nakon operacije "Oluja". Isto je i u nekim drugim predmetima koji su se vodili pred Tribunalom, a tiču se stradanja Srba.
Dokle se stiglo s inicijativom "REKOM"?
- Inicijativa za uspostavljanje zvanične međudržavne Regionalne komisije koja će utvrditi činjenice o svim žrtvama ratova u bivšoj Jugoslaviji je verovatno najzdravija i najiskrenija inicijativa civilnog društva koja je pokrenuta na ovim prostorima posle rata. Ona okuplja brojne organizacije žrtava, veterana, mladih, umetnike, intelektualce i druge iz svih zemalja bivše SFRJ. Sada je na državama regiona da institucionalizuju ovu inicijativu i osnuju međudržavnu komisiju. Političari su dali deklarativnu podršku osnivanja REKOM-a i to je ono što nas raduje, ali sada je pred nama faza u kojoj ta podrška treba da preraste u konkretne korake ka njegovom formiranju.
Nakon izbora odmah su vas prozvali "mala Kandićka". Smeta li Vam novi nadimak?
- Videla sam i čula takve komentare, simpatični su, valjda je to zbog naočara koje obe nosimo. Nasmejala sam kada sam ih čula, nemam apsolutno nikakav problem s tim.
Da li FHP podnosi finansijske izveštaje državnim organima?
- Svake godine, kao i sve druge NVO, Fond za humanitarno pravo podnosi izveštaj o finansijskom stanju državnim institucijama na godišnjem nivou i tu nema ničeg spornog. Pored toga, imamo obavezu redovnog izveštavanja naših donatora, kao i revizije - godišnje i po projektima.
Kakva je Vaša imovinska karta? Pitam Vas ovo da bismo se za četiri godine ponovo videli i mogli da je uporedimo?
- Mi u NVO nemamo obavezi, poput političara, da prijavljujemo svoju imovinu. Ipak, ja od nje ne bežim. Nemam ništa od imovine, živim u iznajmljenom stanu, majka mi je penzioner.
Da li zbog obaveza stižete sve da stignete i da li privatni plan zbog toga trpi?
- Posao je vrlo zahtevan, dve godine nisam koristila godišnji odmor. Prijatelji i familija sigurno trpe i s pravom su nezadovoljni što ne mogu da im posvetim više vremena, ali to je posao koji volim i koji iziskuje mnogo rada, posvećenosti i putovanja.
Da li je moguće da FHP ublaži svoje delovanje i da na taj način pokuša da pridobije nove pristalice i ulepša sliku o sebi?
- Ne znam šta bi tačno značilo to ulepšavanje, ali znam da su principi i metodologija rada Fonda nepromenjivi već 20 godina i tako će biti i dalje, nikome se nećemo dodvoravati. Suočavanje sa zločinima koji su u naše ime počinjeni nad Bošnjacima, Hrvatima i Albancima veliki je izazov za današnju generaciju političara i društva. Mi od toga ne odustajemo. Svesni smo da nije prijatno slušati o takvim stvarima, ali isto tako znamo da je civilizacijska obaveza govoriti o tim zločinima, žrtvama i njihovim pravima.
Da li je ima i kakva je saradnja FHP i novih vlasti u Srbiji?
- Od perioda izbora nove vlade Srbije do sada nije bilo prilike za obraćanje institucijama za neku konkretnu pomoć i saradnju, ali će u ovoj godini, u sklopu projekta koji se tiče procesa pregovora Srbije sa EU, takvih kontakata izvesno biti. Tu mislim na Ministarstvo pravde.
Kakva je saradnja FHP s Tužilaštvom za ratne zločine?
- Fond je prvi davao najveću podršku Tužilaštvu i Sudu za ratne zločine od njihovog osnivanja, kroz ohrabrivanje svedoka da svedoče pred sudom, dostavljanje dokumentacije o ratnim zločinima itd. Ipak, nakon određenog vremena, uočili smo da u postupcima pred Specijalnim sudom ima puno nedostataka koji potiču iz propusta Tužilaštva. Jedna od naših zamerki je mali broj optužnica. Recimo, u 2012. godini optuženo je samo sedam osoba za ratne zločine, što je jako mali broj i u dosadašnjem periodu najmanji broj optuženih u jednoj godini. Druga zamerka je ta što Tužilaštvo izbegava da procesuira oficire i da podrže optužnice po komandnoj odgovornosti. Uz to, u Srbiji još uvek postoje veliki problemi vezani za zaštitu svedoka, koja spada u delokrug rada MUP-a Srbije.
Na koga tačno mislite kada kažete da je Tužilaštvo za ratne zločine moglo da podnese optužnicu po komandnoj odgovornosti?
- Fond je objavio dosije o ratnom putu sadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Ljubiše Dikovića, u čijoj su se zoni odgovornosti na Kosovu desili strašni zločini nad albanskim civilima s preko 500 žrtava. Već godinama Tužilaštvu su dostupni brojni dokazi o odgovornosti generala Aleksandra Vasiljevića, kao i bivšeg komandanta Žandarmerije Gorana Radosavljevića Gurija, te drugih koji su se u vreme činjenja masovnih zločina u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu nalazili u hijerarhiji između onih najviših dužnosnika procesuiranih u Hagu i onih koji su direktno povukli obarač. Procesuiranje tih ljudi daje sliku odgovornosti samih institucija i učestvovanja države u zločinu. Postoji, verovatno, motiv po kojem Tužilaštvo vodi računa da sačuva državu i njen ugled.
(D. Zlojutro / Foto: M. Todorović)
Video: Kamaline pristalice cekaju u redovima da udju u kampus. Za to su dobili posebne dozvole
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
ДАШОНИ
ПРЕПОСТАВЉАМ ДОБИЋЕШ НАЈВЕРОВАТНИЈЕ ШИПТАРСКО ОДЛИКОВАЊЕ НАРОДНОГ ХЕРОЈА "" АЈДЕМИ ПО.....ШИ""
Podelite komentar
ivan
zbog vas je i osudjeno toliko srpskih junaka i heroja, a svi ostali pusteni na slobodu, sto i za hrvate, muslimane i siptare niste skupljali dokaze protov njih, to je ustvari trebao da radi njihov FHP ali oni nisu izdajnici kao srbi, oni cuvaju svoje "junake" i dizu ih u nebesa i ako su cinili mnogo gora zverstva, klanja silovanja ubistva, prodaju organa,prodaju devojaka i dece u belo roblje....a oni koji su se casno borili za Srbiju, mi smo nase u blato bacili. pa ko ce da brani ovaj narod u buducim ratovima i napadima na Srbiju koji predstoje u bliskoj buducnosti. pa mi nova direktorka reci da nisam u pravu, vi o dalje skupljate dokaze protiv svojoh ljudi, a oni oslobadjaju svoje hijene gotovinu, markaca, haradinaja, tacija, orica.....pa ko je od njih uopste i osudjen...ili srbi nisu ni ubijani...sta kazete borci za prava svih Srbskih ubica!!!
Podelite komentar
nenco
Matora Kandicka se umorila i lagano koraca ka zasluzenom paklu jer je stala na stranu najvecih zlocinaca. Ti mala mozes da pricas sta hoces zna se sta ti je duznost a ja te samo podsecam sta te ceka.
Podelite komentar