VERNICIMA SREĆNA SLAVA: Danas je Sveti Nikola
Sveti Nikola, jedan od najvećih hrišćanskih svetitelja, zaštitinik putnika, moreplovaca, ribara i dece, najčešća je krsna slava u srpskom narodu.
Na Zapadu se Sveti Nikola proslavlja 6. decembra po starom, dok je na Istoku uvek istog datuma - 19. decembra po novom kalendaru, na dan kada je svetitelj preminuo.
Obično se kaže da gotovo polovina pravoslavnog stanovništva slavi ovog sveca, dok je druga polovina tog dana u gostima. Sveti Nikola je i hramovna, manastirska slava SPC-a, a ime ovog svetitelja nosi više od 600 crkava u Srbiji.
U Bariju se nalazi najveći hram posvećen Svetom Nikoli, stecište hodočasnika i vernika koji se mole za pomoć i zaštitu. Neki hrišćani proslavljaju ovaj dan 22. maja u znak sećanja na prenos njegovih moštiju 1096. godine iz Mira u Likiji u tada pravoslavni Bari u Italiji, zbog čega Svetog Nikolu nazivaju arhiepiskopom mirlikijskim, a u Italiji svetiteljem iz Barija.
U zemljama zapadne Evrope veruje se da je Sveti Nikola Deda Mraz, zaštitnik dece koji mališanima donosi poklone. Kako ni sam svetac nije darivao javno, deci se tokom noći u čarape stavljaju pokloni. Zaštitnik je grada Amsterdama.
Stari moreplovci su verovali da se na ovaj dan ne isplovljava a u čast svetitelja brodovi su ostajali usidreni u lukama.
Sveti Nikola je rođen u gradu Patara u oblasti Likija u Maloj Aziji, od roditelja Teofana i None, u vreme rimskog cara Valerijana. Još kao dete Nikola je pokazivao sklonost ka duhovnom svetu. Kada je završio školu, želeo je da stupi u sveštenički čin, pa ga je njegov stric, arhiepiskop, "proizveo" za sveštenika grada Mira.
Zamonašio se u manastiru Novi Sion, a kako je bio izuzetno milosrdan nakon smrti roditelja, razdelio je siromašnima svu nasleđenu imovinu.
Sveti Nikola pada u vreme velikog božićnog posta, pa vernici pripremaju isključivo ribu i drugu posnu hranu.
Na trpezi su obavezni žito, kolač i slavska sveća. Domaćice pripremaju posna predjela, većinom povrće u raznim varijantama, salate, a obavezne su posne sarmice, prebranac, podvarak sa sušenom ribom (većinom šaran kao pržena riba) i po nekoliko vrsta posnih sitnih kolača.
(Lj. V.)
Video: Muzej grada Beograda otvorio izložbu o nobelovcu Ivi Andriću u Pekingu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Goran Paracin
Da je sretna slava i jos mnogo vekova da je slavimo
Podelite komentar