DODATNI TROŠAK: Ponovna procena hipoteke od 50 do 100 evra

Ovih dana dospeva talas hipotekarnih kredita koji su odobreni krajem 2009, a banke su korisnicima poslale obaveštenje da će biti izvršena procena njihovog stana i da će ih to koštati od 50 do 100 evra.

Kupovina stana na kredit, pogotovo kada se na taj stan stavlja hipoteka, sa sobom nosi mnoge troškove u budućnosti, na koje građani ne računaju. Takav je trošak upravo procena vrednosti hipoteke.

To je trošak na koji mnogi nisu mislili, pre svega zato što su već jednom platili procenitelja vrednosti nekretnine u momentu kada su podizali kredit.

Činjenica je, međutim, da je reč o redovnoj proceduri koju je 2008. uvela Narodna banka Srbije. Naime, 2008. NBS izmenila je Odluku o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki, kojom je svim bankama nametnula obavezu da najmanje jednom u tri godine ažuriraju podatke o vrednosti nekretnina koje su uzete pod hipoteku kao zaloga za stambene kredite.

Svaka banka koja daje hipotekarni kredit, kao garanciju tog kredita uzima hipoteku na nekretninu. Neophodno je da vrednost te nekretnine bude jednaka, ili veća od vrednosti kredita, kako bi banka u slučaju da klijent ne može da vrati kredit bila osigurana da će novac koji je dala prodajom te nekretnine vratiti.

Ukoliko banka ne uradi procenu, NBS zahteva da se taj kredit kvalifikuje kao rizičan, što kao posledicu ima zahtev da banke izdvajaju mnogo veća finansijska sredstva za obezbeđenje kredita.

Gledano sa strane stabilnosti sistema, ta odluka Narodne banke potpuno je opravdana. Stambeni krediti su dugoročni, period otplate je čak 20 ili 30 godina, i jasno je zašto komercijalne banke kojedaju te kreditemoraju da pruže neki dokaz, da nekretnine koje imaju kao garanciju tih kredita vrede koliko i dati hipotekarni kredit.

Potrebno je da banka zna može li da računa na vraćanje tih kredita, jer i ona ima obavezu prema štedišama koji su položili novac u banci.

Jedini problem u čitavoj priči jeste što propisi Narodne banke ne preciziraju kakav dokaz o vrednosti nekretnine građani treba da podnesu banci, odnosno ko snosi trošak ponovne procene vrednosti hipoteke. To praktično znači da je NBS tu odluku prepustila komercijalnim bankama. One u skladu sa svojom poslovnom politikom odlučuju da li će im dovoljan dokaz o vrednosti hipoteke biti na primer, poslednje rešenje o porezu na imovinu, kao što je to slučaj u nekim bankama, rešenje nezavisnog procenitelja koji vlasnik stana mora da angažuje i plati ili će klijentu samo zaračunati trošak procene koju je sama banka organizovala.

Takva situacija, međutim, klijenta ne ostavlja nemoćnim. Prilikom izbora banke i kredita, vi kao klijent imate pravo na sve informacije u vezi sa trenutnim, ali i budućim troškovima koje nosi hipotekarni kredit.

Gotovo sve banke, poštujući Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga,na svojim internet stranicama imaju u uslovima kredita jasno istaknute troškove procene vrednosti nepokretnosti koja je predmet hipoteke, kao i podatak o tome ko snosi taj trošak.

Dakle, prilikom kupovine stana nemojte se bojati da postavite ta pitanja. Birajte banku koja u perspektivi naplaćuje manje troškove i koja neće baš svaki trošak održavanja kredita koji vam je dala preneti na vas.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika - Potrošač)