ŽELE BOLJI ŽIVOT: Više od 30.000 ljudi godišnje napusti Srbiju!

Svake godine više od 32.000 osoba ode iz naše zemlje, a statistika govori da najveći broj naših sugrađana odlazi u Nemačku - oko 9.000 godišnje.

Austrija je druga obećana zemlja za naše emigrante, a u tu zemlju svake godine odlazi više od 4.000 osoba, a iz vizure najnovije statistike Slovenija je treća najpoželjnija "druga domovina" za naše sugrađane. 

Podatak da svake godine oko 3.000 osoba odlazi u Sloveniju, demografi tumače u svetlu činjenice da je to postala obećana zemlja za lekare, a osim njih u ovu bivšu jugoslovensku republiku odlaze stomatolozi i farmaceuti, kao i medicinske sestre koje se zapošljavaju u domovima za stare.

Snežana Lakčević, načelnica Odeljenja za popis u republičkom zavodu za statistiku, ističe da rezultati poslednjeg popisa stanovništva govore da je u poslednjih deset godina iz naše zemlje otišlo najmanje 95.000 osoba. Ona dodaje da pod pojmom "najmanje" podrazumeva činjenicu da su to osobe koje je neki član porodice prijavio - broj kompletnih porodica koje su (zauvek) otišle iz ove zemlje izmiče svakoj statistici.

Jelena Predojević Despić, istraživač iz Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, objašnjava da osobe koje se iseljavaju uglavnom odlaze u sredine u kojima već postoje emigrantske zajednice. Zanimljiva geografija govori da osobe iz Braničevskog i Pomoravskog okruga tradicionalno odlaze u Austriju, polovina svih emigranata koji odlaze u Italiju je iz podunavskog i braničevskog okruga, Rumuni iz Alibunara odlaze u SAD, a stanovništvo Svilajnca odlazi u Francusku.

Etnička statistika govori da polovina osoba koja se iseljava u Nemačku pripada romskoj nacionalnoj manjini, dve trećine emigranata u Švajcarskoj su albanskog porekla, a svaki drugi emigrant koji bolji život traži u Nemačkoj i Holandiji je bošnjačkog porekla. Zanimljivo je da osobe iz centralnih beogradskih opština odlaze u glavni grad Velike Britanije, dok osobe iz prigradskih opština naše prestonice odlaze u Austriju.

- Kada se analizira obrazovni profil emigranata dobija se podatak da najobrazovaniji uglavnom pakuju kofere i diplome u SAD i Kanadu, a najmanje obrazovani odlaze u Austriju. O tome svedoči podatak da čak 44 odsto osoba koje emigriraju u Kanadu ima visoko obrazovanje, odnosno trećina onih koji odlaze u Ameriku ima završen fakultet ili višu školu.Važi i obrnuto - trećina osoba koja se trajno iseljava u Austriju nema završenu osnovnu školu, a 46 odsto emigranata koji odlaze u ovu zemlju ima samo osmogodišnje obrazovanje - istakla je Jelena Predojević Despić.

Istraživač Instituta društvenih nauka Vladimir Nikitović kaže da je naše stanovništvo veoma "pokretljivo" i da uglavnom odlazi u deset zemalja Evrope i sveta u kojima već postoje srpske emigrantske zajednice.

On, međutim, upozorava da se emigrantska statistika mora veoma pažljivo tumačiti, jer statističari  nemaju uvid u kretanja svih emigranata - ako se cela porodica odseli u inostranstvo, ne postoji član koji bi to "prijavio" . Zbog toga se, između ostalog, statistika zemlje prijema emigranata koji žive u drugim zemljama veoma razlikuje. Rezultati popisa iz 2002. godine dokazali su da u Nemačkoj živi 102.799 stanovnika Srbije, dok su statističari ove zemlje došli do podataka da u Nemačkoj živi čak 591.492 naših emigranata.

Prema podacima bivšeg Ministarstva vera i dijaspore "tamo daleko" živi četiri miliona naših sunarodnika - statistika govori da više od jednog miliona živi u SAD, da oko pola miliona Srba živi u Nemačkoj, 300.000 Srba u Austriji, 200.000 u Australiji i Kanadi, u Francuskoj i Švajcarskoj 120.000 naših sunarodnika, britanski pasoš ima 80.000 Srba, dok u Švedskoj živi 75.000 naših bivših građana.

Istraživanje Instituta društvenih nauka o migracijama visokoobrazovnih kadrova poreklom iz Srbije koji žive i rade u Kanadi i Americi pokazalo je da čak 97 odsto emigranata zaposleno - više od 80 odsto njih obavlja poslove koji zahtevaju fakultetsko obrazovanje. Polovina njih odgovara da je zadovoljna svojim "novim životom" preko Atlantika, a svaka druga osoba je na pitanje da li je integrisana u novu sredinu odgovorila potvrdno. Tek svaka deseta osoba smatra da se nije snašla u novoj sredini. Većina emigranata kože da je veoma upućena na "naše" u sredinama u kojima žive i kažu da je veoma dobro informisana o situaciji u Srbiji.

Nažalost, četvrtina emigranata odgovara da se sigurno neće vratiti, 40 odsto njih nije sigurna u povatak, a tek svaki deseti ispitanik kaže da će se sigurno vratiti u Srbiju.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)