DOTAKLI SMO DNO: Narod prodaje zlatne plombe da bi preživeo!

Sve veća kriza i nemaština primoravaju ljude u Srbiji da zbog novca rade gotovo sve, a u poslednje vreme mnogi prodaju i zlato iz  zuba kako bi platili račune i obezbedili sebi preživljavanje! Iako za zlato iz zuba mogu da dobiju od 2.800 do 3.500 dinara po gramu, mnogi naši sugrađani su jednostavno primorani na takav korak kako bi preživeli do sledećeg meseca.

Milan Ivanović, vlasnik zlatare u centru Beograda, ističe da je sveopšta kriza pogodila i ovu branšu, kao i da se prodaja zlata smanjila za više od 50 odsto, da su u mnogim zlatarama radnici morali da dobiju otkaz, tako da sada vlasnici rade u njima, jer je to jedini način da se omogući opstanak radnje.

- Kriza je pogodila sve, pa i zlatare. Obim posla je drastično opao, pa ljudi i kada kupuju, kupuju samo "sitni" nakit. Nekada se prodavalo, menjalo, delovi nakita su se "servisirali", a danas je sasvim druga priča. Kada ljudi dođu sa oštećenim nakitom u radnju, iako im za pristojnu cenu ponudimo servisiranje, odnosno popravku i restauraciju, gotovo 99 odsto njih želi da proda komade nakita. Uglavnom su to socijalni razlozi, i ljudi dolaze iz krajnje nužde kako bi platili račune, obezbedili sebi egzistenciju ili platili neki dug. Cena zlata je u proteklih sedam godina četiri puta skočila, pa je od 10 evra po gramu za "Fajn" zlato, skočila na 41 do 43 evra - ističe Ivanović.

On navodi da sve veći broj ljudi dolazi sa zlatom koji potiče iz zlatnih plombi, i da želi da ih unovči. Uglavnom, to zlato je nešto boljeg kvaliteta nego četrnaestokaratno, pa u prosečno mogu da dobiju od 2800 do 3500 dinara po "jednom zubu".

- Pored zlata iz zuba, građani žele da prodaju sve komade nakita, porodične broševe, a naši građani koji su radili u inostranstvu često žele da prodaju zlatne austrijske dukate "Franc Jozef", za koje zbog rasta cene zlata mogu i da dupliraju zaradu. Oni su ih većinom kupovali u "srećna vremena", kada su cene bile niže i plaćali su ih od 60 do 80 evra. U međuvremenu, cena je porasla, pa tako sada mogu za ove zlatnike da dobiju od 11.800 do 14.700 dinara - kaže on.

Ivanović objašnjava da je prilikom prodaje zlata neophodno popuniti otkupni list, u kome se moraju uneti lični podaci, kako bi sve bilo legalno, i kako bi se tačno utvrdilo poreklo zlata, jer policija veoma često nakon pljački pojedinih zlatara, proverava da li se ukradena "roba" preprodala.

- Svaki komad zlata mora da ima tri žiga, i to: finoće, proizvođača, i našeg Zavoda za mere i dragocene metale. Onaj koji se radi u inostranstvu, takođe mora da dobije žig Zavoda. Tako se sve zna o svakom komadu nakita, a brojni kradljivci su uhvaćeni nakon legitimisanja i utvrđivanja da su prodavali zlato. Policija revnosno proverava celokupan način preprodaje, tako da poslujemo striktno prema propisima - kaže Ivanović.

On navodi da njegova firma već 20 godina pravi nakit, a da se poslednja pljačka dogodila pre manje od dve godine u njihovoj zlatari u Požarevcu kada je odneto blizu pet kilograma zlata.

- Imali smo slučaj klasične oružane pljačke profesionalaca koji su "odradili" posao za manje od dva minuta, međutim nedugo zatim su uhvaćeni. Vraćena nam je polovina od ukupne količine zlata, a druga polovina nikada nije nađena. Iako je nakit osiguran 100 odsto, mi smo od osiguravajuće kuće uspeli jedva da naplatimo svega 25 odsto procenjene vrednosti. Ostatak nisu hteli da nam nadoknade. Ljudi se zalete i pomisle da će se pljačkom zlata obogatiti, jer je ono skupo. Međutim, oni i kada uspeju da ga opljačkaju, uspeju da naplate manje od 50 odsto ukupne vrednosti, pa kada se taj plen podeli, ostane relativno "sitan" novac, zbog kojeg se stavlja glava u torbu. Takav je i slučaj sa ovom užasnom tragedijom u Vlasotincu. Poznajem vlasnika zlatare, sarađivali smo sa čovekom. Šta je vredno tri ljudska života? Strašno je na šta su ljudi spremni da pristanu zbog male zarade - navodi Ivanović.

(I. M.)