SVET 2030: Kina jača od SAD, ratovaćemo za vodu!

U narednih 18 godina svet očekuje ogroman napredak novih tehnologija, smanjenje resursa i eksplozivan rast stanovništva, pa će, prema izveštaju Nacionalnog obaveštajnog saveta SAD, do 2030. godine doći do drastičnih promena globalne ravnoteže moći i velikih ekonomskih i političkih promena.

Prema ovom izveštaju, svet će drastično transformisati četiri "megatrenda":  kraj američke globalne dominacije, rastuća moć pojedinaca  u odnosu na državu, napredak srednje klase i njihovih zahteva, kao i nestašica vode, hrane i energije.

KRAJ AMERIČKE DOMINACIJE 

Po BDP-u, stanovništvu, vojnoj potrošnji i tehnološkim investicijama, Azija će u narednih 18 godina nadmašiti Severnu Ameriku i Evropu. Kina će američku ekonomiju uspeti da prestigne nekoliko godina pred 2030, a regionalni "igrači", poput Kolumbije, Indije, Nigerije i Turske postaće sve važniji za globalnu ekonomiju.

Američku ulogu u ovom novom svetskom poretku teško je predvideti, jer bi stepen do kojeg ona nastavlja da dominira u međunarodnom sistemu mogao da varira, navodi se u izveštaju.

- Unipolarna era i era američne dominacije u međunarodnoj politici, koja je počela 1945. godine, brzo se urušava - navodi se u izveštaju.

Takođe, u izveštaju je navedeno još nekoliko trendova koji će drastično izmeniti ekonomsku sliku sveta. Najpre, doći će do prebacivanja ekonomske moći na Istok i Jug, jer će udeo SAD, Evrope i Japana do 2030. godine u globalnim prihodima pasti sa današnjih 56 na ispod 50 procenata.

Dalje, na međunarodnu ekonomiju uticaće i tzv. "crni labudovi", poput kolapsa evra i EU, pandemija, kineskog ekonomskog kolapsa, nuklearnog rata ili onesposobljavajućih sajber napada.

Rast srednje klase, širi pristup novim tehnologijama, premeštanje ekonomske moći, starenje populacije, urbanizacija, sve veća potražnja za hranom i vodom, kao i američka energetska nezavisnost predstavljaju "sedam tektonskih promena" koje će, same ili u kombinacijama, ubrzanim tempom dovesti do promena.

RAST STANOVNIŠTVA I RAT ZA VODU

Ključno pitanje, navodi se u izveštaju, jeste da li će različite stope rasta i povećana nestabilnost "rezultirati globalnim ekonomskim slomom ili će razvoj više centara dovesti do otpornosti."

Svetska populacija, koja je će najverovatnije porasti 8,3 milijardi, sa današnjih 7,1, postaće "slojevita". Više ljudi će se pridružiti srednjoj klasi, posebno u zemljama u razvoju. Ovakav rast srednje klase pozitivno će uticati na obrazovanje, sa kojim je tesno povezan i ekonomski uspeh.

Očekuje se da će nivo školovanja na Bliskom istoku i u Severnoj Africi porasti sa 7,1 na 8,7 godina. Obrazovanje za žene, koje će biti nosioci kako ekonomskog rasta tako i društvenog zdravlja i blagostanja, porašće sa pet na sedam godina u ovom regionu.

Najveći deo ove, "porasle", srednje klase pohrliće u gradove i tako urbanu populaciju povećati sa današnjih 50 na čak 60 odsto ukupnog stanovništva. Njihov prihod će rasti, a samim tim i apetit za hranom, posebno za proteinima iz mesa i ribe, zatim za vodom i energijom, koje će biti sve manje. Zbog klimatskih promena i nestašice vode izmeniće se šeme obradivog zemljišta, a veću tražnju za energijom moglo bi da podmiri gorivo, od koga će moći da se proizvodi đubrivo i drugi proizvodi.

Potražnja za hranom će porasti na 35 odsto do 2030, a zahtevi za vodom će do 2030. godine dostići 6.900 milijardi kubnih metara, 40 odsto više od sadašnjeg nivoa održivog vodosnabdevanja, zbog čega će vode postati uzrok regionalnih sukoba, naročito u Južnoj Aziji i na Bliskom istoku, navodi se u izveštaju.

Klimatske promene će iskomplikovati upravljanje resursima, posebno u Aziji. Promene u temperaturi i padavinama odvijaće se brže od očekivanog.

Nove komunikacione tehnologije i proširenje mogućnosti za obrazovanje, u međuvremenu, osnažiće rastuću srednju klasu u većim zahtevima od svojih vlada za usluge, prema scenariju koji smo već videli tokom "arapskog proleća" u  zemljama kao što je Egipat.

(M. S. / Izvor: bloomberg.com)